Trening za žene koje koriste znakovni jezik

Posted on by Redakcija

U prostorijama IZ KRUGA VOJVODINA, Ivana Zelić i Miladinka Mijatović su održale trening za žene sa senzornim invaliditetom koje koriste znakovni jezik u cilju podizanja njihovih kapaciteta i veština za sprovođenje obuka i osnaživanje drugih žena sa senzornim invaliditetom za zagovaranje seksualnih i reproduktivnih prava. Na treningu su učestvovale članice Organizacije gluvih i nagluvih iz Novog Sada, a na znakovni jezik je prevodila Marija Gabnai, tumačica iz Društva tumača i prevodilaca za znakovni jezik Ruke govore.

Trenerice su u prvom delu treninga upoznale učesnice sa radom IZ KRUGA VOJVODINA, a zatim su govorile o vrstama, modelima i terminologiji invalidnostiseksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima žena sa invaliditetom i preprekama sa kojima se suočavaju u ostvarivanju ovih prava. Drugi deo treninga je bio posvećen javnom zagovaranju i lobiranju za svoja prava, kao i kreiranju konkretne akcije javnog zagovaranja.

Trenerice su učesnicama predstavile ključne korake koji dovode do društvene promene i primere akcija koje su žene sa invaliditetom, članice Inicijative žena sa invaliditetom za unapređenje seksualnih i reproduktivnih prava u Srbiji realizovale u svojim opštinama u cilju unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava.

Učesnice smatraju da su žene sa invaliditetom izložene velikim pritiscima od najbliže okoline i zdravstvenih radnika koji im upućuju poruke da ne bi trebalo da rađaju zato što dete možda neće biti zdravo, da ne mogu da mu pruže odgovarajuću negu, da ne mogu biti dovoljno dobre majke i supruge.

– Moj muž kao i ja ne čuje. Kada sam prvi put bila trudna, svekrva me je nagovarala da abortiram. Mislila je da neću biti sposobna da brinem o detetu i da ni naše dete neće čuti. Uspela sam uz podršku muža da se izborim i da rodim. Sada imam dvoje odrasle dece, oboje su čujući.

Žene koje ne čuju suočavaju se s brojnim preprekama prilikom odlaska na ginekološke preglede:

– Pregled se može zakazati samo telefonskim putem, ne postoji mogućnost komunikacije mejlom ili SMS porukama. Ukoliko žena koja ne čuje dođe lično da zakaže pregled, ponovo bude upućena na Call centar.

– Žene koje ne čuju koriste jednostavne reči, dok se lekari često izražavaju stručnim terminima.

– Pojedini lekari su neprijatni, ne trude se da nam lepo objasne tok pregleda.

– Kada se požalim da nešto ne razumem, lekar mi na papiru napiše objašnjenje u par reči, skraćeno i opet nisam sigurna da li sam ga dobro razumela.

Iskustva tumačice za znakovni jezik prilikom odlaska na ginekološki pregled sa ženom koja ne čuje su slična.

– Zdravstveni radnici nam često ne dozvoljavaju da uđemo u ordinaciju sa ženom koja ne čuje ili pak imaju velika očekivanja i najčešće misle da smo članice porodice. Pitaju nas o partnerskim vezama žene koja ne čuje, da li redovno uzima propisane lekove i slično. Jasno naglasim da je moja uloga da posredujem u komunikaciji, a ne da pamtim pojedinosti pregleda – rekla je Marija Gabnai.

Učesnice će nakon uspešno završenog treninga održati osnovnu obuku o javnom zagovaranju na znakovnom jeziku i obučiti žene sa senzornim invaliditetom iz odabrane opštine da sprovedu mala terenska istraživanja, mapiraju prepreke i zagovaraju svoja seksualna i reproduktivna prava na lokalnom nivou.

Trening je održan 15. jula 2022. godine u okviru projekta Unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena sa invaliditetom kroz povećanje njihovog kapaciteta za zagovaranje i senzibilizaciju zdravstvenih radnika. Projekat se realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedninjenih nacija (UNFPA).

About the Author