Koncept socijalnog preduzetništva: Caritas Šabac

Posted on by Jasna Grizer
Miroljub Nikolić

Miroljub Nikolić (48) više od dve decenije je direktor humanitarne organizacije Caritas iz Šapca. Po profesiji master socijalne politike i kandidat na doktorskim studijama na istom smeru na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, pokrenuo je četiri usluge socijalne zaštite iz kojih se razvio koncept socijalnog preduzetništva, koji je prerastao u dva preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Caritas Šabac je deo humanitarne, neprofitne, međunarodne organizacije koja realizuje mnogobrojne projekte iz različitih oblasti. Koje projekte biste izdvojili kao najznačajnije?

Caritas Šabac aktivan je više od dve decenije na polju humanitarnog rada i socijalne zaštite. Deo je velike međunarodne Caritasove mreže, te je shodno tome od samog početka bio podjednako okrenut primerima iz Evrope i sveta, kao i realnim potrebama u Srbiji, konkretno u Šapcu i Mačvanskom okrugu. Projekti koje je Caritas Šabac realizovao sada se već broje u stotinama, a među njima su desetine projekata finansiranih od strane Evropske unije. Kao najzanačajnije možemo istaći: Podrška prevenciji rezidencijalnog smeštaja osoba sa intelektualnim i mentalnim invaliditetima u Mačvanskom okrugu razvojem usluga pomoć u kući i dnevnog boravka u lokalnoj zajednici; Unapređenje i razvoj usluga u zajednici za osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetima u Mačvanskom okrugu; Jačanje profesionalne edukacije odraslih u ruralnim sredinama; Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva; Podrži život: Pružanje zdravstvenih i socijalnih usluga za ugrožene grupe; Zasad za budućnost; i mnogi drugi. Trenutno je Caritas Šabac partner Grada Šapca na projektu koji se tiče socijalnog stanovanja Podrška za samostalan život – Novi početak, nosilac je projekta u okviru prekogranične saradnje Republike Srbije i Bosne i Hercegovine Poboljšanje zapošljivosti ljudi iz osetljivih grupa pružanjem novih znanja i veština, nosilac projekta COVID-19 related interventions in social service delivery in Serbia, realizuje projekat Pomoć i nega starima sa hroničnim i neizlečivim bolestima koji se finansira iz budžeta grada Šapca.

Koje usluge socijalne zaštite se realizuju u Caritasu Šabac?

Prva pokrenuta usluga je Centar za slušanje – korisnici nam saopštavaju svoje probleme i potrebe koje se evidentiraju, a nakon toga ih upućujemo na nadležne institucije ili pružamo direktnu podršku. Postepeno su se razvile četiri usluge socijalne zaštite koje su licencirane i koje se kontinuirano pružaju. Prva od njih je usluga pomoć u kući koja se sada pruža na teritoriji pet lokalnih samouprava (Šabac, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva i Mali Zvornik). Po ovoj usluzi Caritas Šabac je na lokalnom nivou najprepoznatljiviji. Uočivši potrebe korisnika koji imaju mentalni invaliditet, a u skladu sa iskustvima iz Italije i primenom njihovog modela zaštite mentalnog zdravlja, u zajednici Caritas Šabac licencira su dva dnevna boravka za odrasle osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom. Ove usluge se trenutno pružaju u Šapcu i Bogatiću i aktivno ih koristi oko 60 korisnika. U Bogatiću je, paralelno sa licenciranjem ove usluge, uspostavljena i licencirana usluga stanovanje uz podršku koju trenutno koriste dva korisnika, a u Šapcu je ova usluga u procesu licenciranja u okviru projekta Podrška za samostalan život – Novi početak.

Kako funkcioniše dnevni boravak za osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom? Kakve aktivnosti korisnici imaju na raspolaganju?

Dnevni boravak za odrasle osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom je usluga koju Caritas Šabac pruža u Šapcu i Bogatiću. Oba objekta su veoma lepa, prijatnog enterijera, vedrih boja, sa velikim dvorištima punim zelenila i cveća. To su mesta koja treba da liče na dom, tako se prema njima ophode svi zaposleni i tako se korisnici u njima i osećaju. Dnevni boravci rade svim radnim danima, od 8 do 16 časova. Korisnici su odrasle osobe sa stečenim mentalnim invaliditetom ili urođenim intelektualnim invaliditetom. Aktivnosti se planiraju na nedeljnom nivou, ali uobičajeni dan u dnevnom boravku podrazumeva dolazak korisnika kojima je obezbeđen prevoz, vežbe razgibavanja i istezanja radi održavanja fizičke kondicije, te početak planiranih aktivnosti koje su deo radno-okupacionih terapija. Među aktivnostima su različite radionice (umetnička, dramska i slično), kao i aktivnosti vezane za hortikulturu, sitnije popravke, krojenje i šivenje, sve ono što korisnicima pomaže da budu samostalniji i da i u svojim domovima preuzmu deo obaveza. Oni zajedno sa negovateljima održavaju higijenu prostora i obavljaju svakodnevne kućne poslove. Boravak podrazumeva pauzu za osveženje i užinu koja je uglavnom voćna, kako bi se poboljšale i navike u ishrani korisnika. Tada svi zajedno diskutuju o nekoj aktuelnoj temi, razmenjuju mišljenja, uče da saslušaju i da izraze ono što im je bitno. Kad vreme to dozvoljava, najveći deo aktivnosti sprovodi se na otvorenom. Za svakog korisnika se po prijemu i proceni izrađuje individualni plan usluga u skladu sa njegovim potrebama i u dogovoru sa samim korisnikom, te se i dnevne aktivnosti prilagođavaju pojedinačnim planovima.

U čemu se ogleda radno osposobljavanje korisnika? Na koji način se obezbeđuju radna mesta?

Korisnicima se putem svakodnevnih aktivnosti vraća osećaj obaveze, odgovornosti za urađeno, uspostavljaju se radne navike, uvežbava se komunikaciju sa drugima i uspostavljanje zdravih međuljudskih odnosa. Sve ovo je dug proces i veoma individualan, ali često urodi izuzetnim plodovima. Korisnici se rehabilituju do te mere da im se vrati poslovna sposobnost, ukoliko je bila uskraćena, i izgrade dovoljno samopouzdanja da budu spremni za otvoreno tržište rada. Caritas Šabac obezbedio je radna mesta kroz osnivanje dva socijalna preduzeća koja trenutno zapošljavaju 26 radnika, među kojima je 17 osoba sa invaliditetom (pretežno mentalnim). Četvoro korisnika dnevnog boravka sada su stalno zaposleni u ova dva preduzeća, finansijski su nezavisni i profesionalno osnaženi. U ovim preduzećima pruža im se kontinuirana podrška usmerena, pre svega, na radnu integraciju.

Već duži niz godina Caritas Šabac je poznat kao jedan od najboljih promotera koncepta socijalnog preduzetništva u Srbiji. Kako se realizuju te aktivnosti, u kojoj meri i na koji način korisnici učestvuju u realizaciji?

Caritas Šabac je u poslednjoj deceniji rada aktivno radio na razvoju koncepta socijalnog preduzetništva, što je rezultiralo osnivanjem dva preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom: Socijalna sinergija u Šapcu i Avlija održivog razvoja u Bogatiću. Socijalna sinergija zapošljava 14 radnika od kojih je 9 osoba sa invaliditetom. Pruža usluge hemijskog čišćenja, pranja, peglanja i sušenja veša, kao i održavanja higijene prostora. Avlija održivog razvoja trenutno ima 12 zaposlenih od kojih je 8 osoba s invaliditetom. Avlija spaja primarnu i sekundarnu poljoprivrednu proizvodnju sa ugostiteljstvom i socijalnim turizmom. Usluge i proizvodi nastali su iz radno-okupacionih terapija korisnika dnevnih boravaka na poljoprivrednim imanjima koje Caritas Šabac poseduje. Putem projekta Zasad za budućnost obezbeđeni su voćnjaci i dva plastenika, pa ovo preduzeće sada ima proizvodnju voća i povrća koje se delom koristi za obroke u restoranu, a delom se od njega proizvode sokovi, džemovi, slatko i rakija. Ugostiteljstvo je nastalo najviše iz potrebe da se preduzeće što više otvori ka zajednici, kako bi promocija socijalnog preduzetništva bila još uspešnija. Takođe dostavljamo hranu, organizujemo private proslave i korporativne događaje, kao i razne edukativne sadržaje poput seminara, obuka, radionica, konferencija… U Socijalnoj sinergiji zaposlena je jedna bivša korisnica dnevnog boravka, dok ih je u Avliji održivog razvoja troje. Zbog činjenice da dele prostor, korisnici dnevnog boravka u Bogatiću povremeno su uključeni u aktivnosti Avlije održivog razvoja na jednostavnijim poslovima prilikom obrade povrća, lepljenja etiketa na ambalažu i slično. To je ujedno prilika za redovan radni angažman.

Kako funkcioniše usluga stanovanja uz podršku?

Usluga stanovanja uz podršku trenutno se ostvaruje u opštini Bogatić, dok je u gradu Šapcu u procesu licenciranja i obezbeđivanja objekta koji će se prilagoditi ovoj usluzi. U Bogatiću je trenutno dva korisnika u stanu čiji je kapacitet upravo toliki. U pitanju su dva odrasla muškarca, obojica prvenstveno korisnici dnevnih boravaka, koji imaju mentalni invaliditet i narušene porodične odnose koji su često rezultirali agresijom. Njih dvojica sada funkcionišu kao prijatelji koji dele životni prostor i sve obaveze u vezi s tim. Osamostalili su se dovoljno da sami pripremaju jednostavnije obroke, raspremaju i čiste stan u kojem žive, pa to isto rade i kod kuće kad povremeno odu, sada bez incidentnih događaja i konflikata sa članovima porodice.

Ko sve daje korisnicima podršku i u čemu se ta podrška ogleda?

Timove za pružanje podrške korisnicima, kako u dnevnim boravcima, tako i kod stanovanja uz podršku, čine stručni radnik, medicinska sestra / tehničar i negovateljice i negovatelji. Broj medicinskih sestara / tehničara i negovateljica i negovatelja uslovljen je brojem korisnika i jasno definisan Pravilnikom. Svi članovi tima imaju obavezu da korisnicima pomognu u svakoj aktivnosti koja se sprovodi, ali ne tako što će nešto raditi za njih ili umesto njih, već sa njima, na način koji će njih osposobiti da vremenom što samostalnije obavljaju određenu aktivnost.

Šta bi trebalo preduzeti da bi stanovanje uz podršku i socijalno preduzetništvo bili zastupljeniji širom Srbije? Šta su prvi koraci?

Jedinice lokalne samouprave treba da utvrde potrebe stanovništva, jer su ove usluge u njihovoj nadležnosti i da u skladu sa procenjenim potrebama donose odluke i opredeljuju budžete za usluge socijalne zaštite. Oni treba da budu inicijatori usluga koje će organizacije civilnog društva sprovoditi. Kvalitetno pružanje usluga i korektni odnosi zasnovani na poverenju i poštovanju izgradili su veliku mrežu saradnika, partnera i prijatelja Caritasa Šapca, kako među državnim institucijama, tako i u nevladinom sektoru.

About the Author