Prepreke obrazovanju devojčica s invaliditetom u Africi

Posted on by Redakcija

Globalno, 63 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta ne pohađa školu. Od svih regiona sveta, potsaharska Afrika ima najveću stopu dece isključene iz obrazovnog sistema, oko 34 miliona, što je više od polovine ukupnog broja.

U većini zemalja potsaharske Afrike manje od 5% dece s invaliditetom pohađa osnovnu školu. Za decu s invaliditetom koja upišu školu, ni škole nu obrazovanje nisu prilagođeni njihovim potrebama, pa deca ne postižu željene rezultate. To znači da se milionima dece uskraćuje najbazičnije obrazovanje, da nemaju priliku da napreduju do srednjih i visokih škola, jer su diskriminisana na osnovu invaliditeta.

Uskraćivanje prava na obrazovanje još je kompleksnije kad se u obzir uzmu faktori višestruke diskriminacije, kao što je intersekcija roda i invalidnosti. Prema raspoloživim podacima, u poređenju sa muškarcima bez invaliditeta, kod žena s invaliditetom je triput veća verovatnoća da ostanu nepismene.

Pored obrazovanja, devojčice s invaliditetom izložene su specifičnoj diskriminaciji u svim sferama, kako javnim, tako i privatnim; trpe višestruke nejednakosti. Zapravo, obrazovne politike i programi ne bave se pitanjem intersekcije: iako su rod i invalidnost važni faktori isključivanja, često se razmatraju odvojeno. Programi i propisane mere ne razmatraju specifičnu vezu između roda i invalidnosti, zbog čega ni ne rešavaju isključenost devojčica s invaliditetom.

  • U afričkoj državi Mali 17,6% žena s invaliditetom ume da čita i piše, u poređenju sa 21,4% žena bez invaliditeta i 39,2% muškaraca bez invaliditeta.
  • Više od polovine devojčica koje upišu osnovnu školu ne stigne do srednjoškolskog obrazovanja u državama Niger i Mali.
  • U Burkini Faso postignuta je jednakost u osnovnoškolskom obrazovanju, ali srednju školu završi samo 1% devojčica.

Negativna percepcija, stavovi porodice i društva, uslovljeni popularnim verovanjima, još uvek su čvrsto ukorenjeni, što predstavlja jednu od najznačajnijih prepreka obrazovanju dece invaliditetom, posebno devojčica.

Invaliditet se često posmatra kao tragedija ili kazna za porodicu, što rezultira diskriminacijom dece s invaliditetom. Devojčice s invaliditetom posebno su izložene stigmatizaciji i veća je verovatnoća da će biti napuštene ili zlostavljane. Prema nekim od popularnih verovanja, tela osoba s invaliditetom imaju magična svojstva. Devojčice sa intelektualnim invaliditetom posebno su izložene seksualnom nasilju, jer postoji verovanje da seks sa njima donosi bogatstvo i moć, pored toga što leči AIDS.

Deca s invaliditetom lošije su tretirana i unutar porodice. Imaju lošiju ishranu i manje nege, ostavljena su po strani. Krijemo ih; zaključavamo ih jer ih se stidimo. Neki ljudi kažu da ih moramo ubiti, inače će im umreti otac. Drugi misle da je invaliditet zarazan.

(Fokus grupa sa organizacijiom osoba s invaliditetom, Burkina Faso)

Obrazovanje devojčica s invaliditetom poima se kao trošak, a ne kao investicija. Tradicionalni koncept društvenih uloga muškaraca i žena utiče na način investiranja u obrazovanje dece, kako u porodici, tako i u široj zajednici. Dečaci, za koje se misli da će u budućnosti zarađivati za porodicu, imaju veće šanse da budu poslati u školu, što im ujedno i otvara put za zaposlenje i zaradu. Kad su devojčice u pitanju, to nije slučaj, jer su one predodređene za kućne poslove. Deca s invaliditetom često se posmatraju kao teret za porodicu, a devojčice kao još veći teret. Troškovi obrazovanja devojčice s invaliditetom smatraju se previsokim, ali ne samo zbog ekonomskog gubitka. Zapravo, devojčice s invaliditetom često doprinose ekonomskom opstanku domaćinstva jer obavljaju kućne poslove ili su prinuđene da prose. Njihovo obrazovanje porodica smatra gubitkom.

Obrazovanje dece s invaliditetom nadasve je pitanje siromaštva. Ako devojčica s invaliditetom dolazi iz bogate porodice, neće biti problem da ide u školu. Jedan siromašan rođak mi je rekao: Pre mi je dete donosilo 2,500 franaka dnevno (proseći). Otkako ide u školu, ne donosi mi ništa!

(Generalni sekretar gradske kuće i službenik za socijalne pitanja, Niger)

Kad devojčice s invaliditetom dobiju pristup obrazovanju, obično kasno krenu u školu. Budu u pubertetu kad završavaju osnovnu školu, a pubertet povećava rizik od napuštanja škole. Mnoge devojčice s invaliditetom ispisuju se iz škola čim se približe pubertetu, kako bi se zaštitile od seksualnog nasilja i rane trudnoće. Nedostatak odgovarajućih toaleta za devojčice s invaliditetom još jedan je od razloga za česte izostanke (tokom menstrualnog ciklusa) i ispisivanje iz škole.

Volela bih da studiram, ali ako me roditelji nateraju da se udam, uradiću ono što mi kažu da uradim.

(Fata, 11 godina, Mali)

Vrsta i stepen invaliditeta određuju obrazovne prilike. Kad je škola pristupačna, a osoblje ima svest o deci s invaliditetom, deca sa fizičkim invaliditetima imaju manje poteškoća da pohađaju školu nego deca sa intelektualnim ili senzornim invaliditetom. Za decu sa intelektualnim ili senzornim invaliditetom neophodno je edukovano nastavno osoblje, kao i odgovarajuća oprema. Obrazovanje u specijalnim školama često je jedina raspoloživa opcija za ovu decu. To su opet dodatni izdaci za porodicu, a takve škole obučno postoje samo u velikim urbanim centrima.

Sećam se da prva godina, kad smo učili Brajevo pismo, nije bila ni malo laka. Nisam se osećala prijatno. Ali sad je dobro. Vremenom sam našla prijatelje i naučili smo kako da se razumemo. Volela bih da nastavim da se školujem i da postanem advokatica.

(Daouda, 16 godina, Mali)

Devojčice s invaliditetom izloženije su zloupotrebama, zlostavljanju i seksualnom nasilju nego devojčice bez invaliditeta. Devojčice s intelektualnim invaliditetima su pod najvećim rizikom. Programi prevencije, treninzi o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, kao i programi o rodno zasnovanom nasilju veoma su limitirani. Postojeće politike su nedovoljne da spreče nasilje i pruže podršku devojčicama s invaliditetom koje su žrtve silovanja ili neželjene trudnoće. Nasilje koje preživljavaju u školi i van nje ostaje nevidljivo, jer se veoma retko dokumentuje. Nasilje ima razoran uticaj na razvoj devojčica i vodeća je prepreka njihovom obrazovanju.

Kad devojka s invaliditetom doživi silovanje ili neželjenu trudnoću, ona ne može ostati u porodici, nego završava na ulici. Radi najbolje što može, ako porodica ne može da priušti da se brine o njoj.

(Fokus grupa sa organizacijom osoba s invaliditetom, Burkina Faso)
Education, girl, disability: an equation to solve

About the Author

Redakcija:

Leave A Response