Neke od mogućih strategija za prevenciju nasilja prema ženama s invaliditetom

Posted on by Redakcija

Istraživanja i studije o tome su veoma korisne, ali u pogrešnim rukama mogu izgledati ovako: – Moramo uskočiti tamo i zaštititi te jadne male paralisane ljude. Moramo biti oprezni da neki dobronamerni zakonodavac to ne protumači pogrešno i upotrebi protiv nas, pokušavajući da nas ograniči u tome koga možemo, a koga ne možemo uzeti da radi za nas.

Nekoliko je ključnih strategija za prevenciju nasilja prema osobama s invaliditetom. Prvo, kroz istoriju je primetna tendencija da se pitanje nasilja rešava ograničavanjem žrtve, njene kontrole nad sopstvenim životom i mogućnostima podrške. Bezbednost osobe najlakše je očuvati kada ona sama ima kontrolu nad uslugama i servisima podrške. Druga važna tačka koju treba naglasiti je važnost izgradnje kapaciteta žena s invaliditetom da prepoznaju, spreče i zaštite se u situacijama nasilja. Potrebno je napraviti zaokret od zaštitničkog pristupa ka pristupu koji je usmeren na osnaživanje žena s invaliditetom u smislu:

  • obezbeđivanja informacija i alatki za prevenciju i zaustavljanje nasilja;
  • umrežavanje sa vršnjačkom podrškom, zastupnicima prava osoba s invaliditetom i profesionalcima od poverenja;
  • proaktivna komunikacija o tome da osobe s invaliditetom imaju pravo da budu bezbedne, da iskustvo nasilja nije njihova krivica niti znak nesposobnosti, kao i o tome da mogu da izađu iz situacije nasilja verujući sebi i koristeći alatke i sisteme podrške.

Treća važna tačka je povećanje kapaciteta usluga, servisa podrške i policijskih departmana unutar zajednice. Većina sigurnih kuća, kriznih programa i grupa podrške ostaju nepristupačni za žene s invaliditetom.

Ključno je uspostaviti sistem podrške koji će svakoj individui omogućiti pristup i upotrebu resursa na bezbedan način.

Neke od konkretnih strategija:

  • Obezbediti da osoba ima više različitih pružalaca usluga personalne asistencije;
  • Omogućiti da svaka osoba bira pružaoca usluge personalne asistencije i da odlučuje o tome koga će zaposliti;
  • Umrežiti centre za samostalni život, organizacije koje rade na samozastupanju, drop-in centre i druge vršnjačke organizacije u radu na edukaciji o nasilju i pružanju podrške;
  • Obezbediti svim ženama sa invaliditetom informacije o grupama podrške i organizacijama koje se bave prevencijom nasilja;
  • Osigurati da žena neće biti smeštena u instituciju, niti da će joj deca biti oduzeta ako prijavi nasilje;
  • Obezbediti kriznu liniju koja pruža podršku 24/7 i asistira u pravljenju bezbednosnog plana;
  • Uspostaviti uslugu hitnog prevoza;
  • Uspostaviti servis tumača znakovnog jezika kome se obraćaju organizacije i policija;
  • Obezbediti informacije korisnicima usluge personalne asistencije:
    • kako intervjuisati i odabrati personalnog asistenta,
    • kako jasno definisati opis posla i obaveze asistenta,
    • evaluacija rada asistenta,
    • strategije komunikacije i uspostavljanje granica u odnosu sa asistentom,
    • prepoznavanje nasilja od strane porodice i prijatelja;
  • Obezbeđivanje treninga za personalne asistente na način da mogu prepoznati nasilje i znati kome da se obrate;
  • Pristup informacijama o ranijim zasposlenjima i pritužbama prethodnih korisnika usluge;
  • Obezbediti znanja o tome kakvo ponašanje je prihvatljivo, a kakvo nije, kao i smernice za izradu bezbednosnog plana, kontakte organizacija za podršku izlaska iz nasilja;
  • Obezbediti ženama s invaliditetom asistenciju za obraćanje policiji i tužilaštvu, kao i znanja o tome šta da urade ako je zabrana prilaska prekršena, pripremiti ih za svedočenje na suđenju;
  • Obezbediti pristupačne telefone ili dugme za uzbunu koje mogu samostalno da koriste bilo gde u svom domu.

Rešenje problema, u osnovi, svodi se na obezbeđivanje sistema podrške, alatki i resursa koji osnažuju ženu s invaliditetom da ima kontrolu nad sopstvenim životom i da može da reaguje u situaciji u kojoj se nalazi, da ostvaruje svoje pravo na bezbednost.

Izvor:

Laurie E. Powers, Ph.D. & Mary Oschwald, Ph.D.Violence And Abuse Against People With Disabilities: Experiences, Barriers And Prevention Strategies. Center on Self-Determination, Oregon Institute on Disability and Development, Oregon Health & Science University

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response