Raspakivanje nasilja: Promeni priču

Posted on by Redakcija

Australijska organizacija Our Watch je tokom 2018. godine realizovala kampanju Nema opravdanja za zlostavljanje. Kampanja je imala za cilj da poveća svest o nefizičkim oblicima zlostavljanja nad ženama i o tome da su svi oblici zlostavljanja jednako ozbiljni, kao i da učini jasnim da nikada ne postoji opravdanje ni za koji oblik zlostavljanja žena. Kampanja je uključivala kreiranje sadržaja korištenih za onlajn marketing i publikacije za podršku onima koji rade na sprečavanju nasilja nad ženama u Australiji, ali i širom sveta.

Publikacija Raspakivanje nasilja: pričanje priča kao resurs za razumevanje nefizičkih oblika zlostavljanja i rodno zasnovanih pokretača nasilja nad ženama pokazuje da je rodna nejednakost srž problema nasilja nad ženama, ali i rešenje nasilja nad ženama, pa i nasilja nad ženama sa invaliditetom.

Da bismo mogli da koristimo metod promeni priču koji je opisan u ovoj publikaciji, neophodno je da razumemo niz ključnih koncepata i okvira.

Nefizički oblici zlostavljanja

Nefizički oblici zlostavljanja odnose se na niz nasilnih radnji i ponašanja koja nisu fizičke prirode. Iako često postoji tendencija da se jedino fizičko ili seksualno nasilje uzimaju u obzir, počinioci često koriste niz drugih načina zlostavljanja kako bi manipulisali, prisiljavali, kontrolisali, pretili i nanosili štetu ženama i deci. Često počinioci koriste kombinaciju različitih oblika zlostavljanja, a žene i deca svedoče da nefizički oblici zlostavljanja mogu imati jednako ili više štetan uticaj nego fizičko nasilje. Nefizički oblici zlostavljanja mogu uključivati emocionalno i psihičko zlostavljanje, socijalno zlostavljanje, finansijsko i ekonomsko zlostavljanje, tehnološko zlostavljanje, duhovno zlostavljanje i uhođenje. Nefizički oblici zlostavljanja uključuju i to da žene i deca modifikuju ponašanje ili ograničavaju sopstvene izbore u pokušaju da se zaštite od zlostavljanja usled izrečene ili implicitne pretnja ili straha od zlostavljanja (hodaju kao po jajima). Svi oblici zlostavljanja mogu imati značajne i dugoročne posledice na mentalno i fizičko zdravlje, ekonomski i socijalni status žena i dece, i zakoni država se menjaju tako da odražavaju ovu potpuniju definiciju nasilja.

Rodno uslovljeni pokretači nasilja nad ženama

Metod promeni priču iznosi dokaze za upotrebu rodnog pristupa u razumevanju i bavljenju problemom nasilja nad ženama. Ovaj pristup obuhvata informacije o rodno uslovljenim pokretačima nasilja nad ženama, suštinske aktivnosti neophodne za sprečavanje nasilja, i značaj ovih aktivnosti koji se ogleda kroz društvene norme, prakse i strukture.

Rodno uslovljeni pokretači su posebni izrazi rodne nejednakosti koji dosledno predviđaju veće stope nasilja nad ženama:

  1. odobravanje nasilja nad ženama;
  2. kontrola muškaraca u donošenju odluka i ograničavanju samostalnosti žena u javnom i privatnom životu;
  3. krute rodne uloge i stereotipne konstrukcije muškosti i ženskosti;
  4. muški vršnjački odnosi koji naglašavaju agresiju i nepoštovanje žena.

Suštinske aktivnosti za bavljenje pitanjima rodno uslovljenim pokretačima nasilja nad ženama su:

  1. preispitivanje odobravanja nasilja nad ženama;
  2. promocija samostalnosti žena i učestvovanja u donošenju odluka u javnom životu i odnosima;
  3. podsticanje pozitivnih ličnih identiteta i preispitivanje rodnih stereotipa i uloga;
  4. jačanje pozitivnih, ravnopravnih i odnosa punih poštovanja između žena i muškaraca, devojčica i dečaka;
  5. promocija i normalizacija rodne ravnopravnost u javnom i privatnom životu

Da bismo sprečili nasilje nad ženama, moramo se pozabaviti normama, praksama i strukturama koje omogućavaju ili odobravaju nasilje nad ženama.
Norme predstavljaju naše znanje o tome šta drugi ljudi rade i mi mislimo da bi i mi trebalo da isto to radimo.
Prakse su načini na koje se ove norme obično ili po navici izvode.
Strukture su sistemi kao što su organizovanje ili pravila koja uređuju naše norme i prakse na poseban način.

Intersekcijski pristup

Intersekcijsko razumevanje nasilja nad ženama potvrđuje da: iako je rodna neravnopravnost neophodan uslov za nasilje nad ženama, ona nije jedini ili nužno najznačajniji faktor u svakom kontekstu. Intersekcijsko razumijevanje takođe potvrđuje da se nasilje nad ženama često doživljava u kombinaciji s drugim oblicima strukturalne nejednakosti i diskriminacije. Ispitivanje načina na koji se drugi oblici strukturalne nejednakosti i diskriminacije ukrštaju sa rodnom nejednakošću kako bi se pojačalo nasilje, pomaže praktičarima da se efikasno uhvate u koštac s uzrocima nasilja nad svim ženama. Tako intersekcijsko shvatanje nasilja nad ženama ne treba da se fokusira na karakteristike same grupe, već na društvene strukture i društvene i kulturne norme koje diskriminišu i ugrožavaju tu grupu. Istovremeno, važno je zapamtiti da nijedna grupa nije homogena ili definisana jedinstvenim identitetom ili karakteristikom. Svako društvo je raznoliko i važno je da priče koje koristimo odražavaju tu raznolikost. Postoji mnogo različitih aspekata identiteta koji određuju kako pojedinci doživljavaju svet, kao i pristup resursima i mogućnostima koje im se pružaju. To uključuje: rod, klasu, rasu i etničku pripadnost, dob, rodni identitet i seksualnost, invalidnost, vizni status, geografiju, socio-ekonomski status, nivo obrazovanja.

Ovi faktori takođe oblikuju način na koji ljudi doživljavaju različite oblike nefizičkog zlostavljanja, kao i njihovu sposobnost da traže i dobiju podršku koja je prikladna i odgovara njihovim potrebama. Važno je zapamtiti da nijedan od ovih faktora ne znači da su ljudi inherentno manje ili više ugroženi, ali im je dato više ili manje moći kroz strukturalne ili sistemske oblike neprivilegovanosti ili ugnjetavanja. Naše norme, prakse i strukture oblikuju kome je moć dostupna ili ograničena, ko ima privilegije i pristup mogućnostima i resursima.

Dok je većina ljudi upoznata sa pojmovima seksizam i rasizam, evo nekih drugih korisnih termina koje je dobro da poznajemo:

Ejbilizam je oblik diskriminacije koji favorizuje osobe bez invaliditeta. Ovo uključuje praktične oblike diskriminacije, kao što su neuspeh da se osiguraju pristupačni prostori, objekti ili resursi, kao i stavovi da osobe s invaliditetom nisu jednake kao osobe bez invaliditeta ili su manje vredne od osoba bez invaliditeta.

Ejdžizam je stereotipizacija, predrasude i diskriminacija ljudi na osnovu njihovog uzrasta. Ejdžizam je široko rasprostranjen i socijalno normalizovan, što dovodi do marginalizacije starijih ljudi u našim zajednicama. Primeri ejdžizma uključuju previđanje za zapošljavanja, isključivanje iz socijalnih usluga i stereotipiziranje u medijima.

Mikroagresije su često suptilna, ali sveprisutna dela neprijateljstva, minimiziranja predrasuda ili nesvesnih predrasuda koje ljudi doživljavaju na osnovu jednog ili više faktora njihovog identiteta. Oni mogu biti verbalni, bihejvioralni ili ekološki, i mogu biti namerni ili nenamerni. Na primer, pitati nekoga odakle su stvarno ili reći nekome sa invaliditetom da je inspirativan bez nekog razloga osim činjenice da imaju invaliditet. Kumulativni efekat izloženosti svakodnevnim mikroagresijama može uticati na zdravlje i dobrobit onih koji ih doživljavaju i može pojačati poruku da se oni ne smatraju jednakim ili delom norme.

Izvor:
Unpacking violence: a storytelling resource for understanding non-physical forms of abuse and the gendered drivers of violence against women.Melbourne: Our Watch, 2019.

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response