Za intersekcionalni pristup potrebne su specijalizovane usluge

Posted on by Redakcija

Usluge podrške ženama iz marginalizovanih grupa koje su preživele rodno zasnovano nasilje treba osmisliti na poseban način. Podrška koja im se pruža bi trebalo da kod svake žene umanjuje uticaj upravo onih faktora zbog kojih je ona najviše pogođena nasiljem. Zbog toga su posebno značajne specijalizovane ženske organizacije u kojima za dobrobit žena iz višestruko marginalizovanih grupa rade žene koje i same pripadaju tim grupama (Romkinje, žene sa invaliditetom).

Ove organizacije se od drugih izdvajaju po načinu na koji rade. Njihov način rada uklapa se u okvir onoga što se danas u oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja naziva talawah [tallawah je jamajkanska reč koja znači snaga. Obično se koristi kada ova snaga nije odmah očigledna – na primer, kada je neko mali i pretpostavlja se da je slab]. Talawah je pristup koji ističe intesekcionalnu praksu. Rad specijalizovanih ženskih organizacija odgovara potrebama žena iz marginalizovanih grupa, inventivan je i različit od onoga što već postoji. Talawah sadrži četiri međusobno povezana ključna elementa: socijalna pravda, pružanje podrške, stvaranje prostora i bezbednost.

Socijalna pravda

Socijalna pravda znači neprestani rad na unapređivanju mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. Specijalizovane ženske organizacije to čine popunjavanjem praznina u tematski šire postavljenim pokretima za socijalnu pravdu. One su u stanju da reaguju na složene, višeslojne potrebe žena i devojčica zato što njima upravljaju žene iz marginalizovanih grupa.
Usluge koje mnoge od ovih organizacije pružaju potiču iz feminističkih i pokreta za ljudska i prava osoba s invaliditetom. To je ključno za njihov uticaj, inovativnost i razvoj. Ove organizacije  stalno uspostavljaju veze između pojedinačnih žena, same organizacije, lokalnih zajednica u kojima žive i društva u celini.

Pružanje podrške i stvaranje prostora

Specijalizovane ženske organizacije pružaju podršku tako što prepoznaju načine na koje žene iz marginalizovanih grupa doživljavaju nasilje. Nasilje u njihovom slučaju nije ograničeno samo na lično, ono između dve osobe, nego i nedostupnost usluga podrške ženama koje su preživele rodno zasnovano nasilje. Primer za to su zdravstvene ustanove u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana u kojima ginekološke službe nemaju odgovarajuću opremu pristupačnu ženama s invaliditetom. Samim tim ni žena s invaliditetom koja prijavi seksualno nasilje neće moći biti adekvatno pregledana.

Tri aspekta podrške specijalizovanih ženskih organizacija su posebno značajna. Prvi je taj da one ženama pomažu da se obrate državnim službama i da se snađu u sistemu njihovih usluga. Druga njihova važna funkcija je da one svojim korisnicama pružaju neposrednu podršku, poput psihološke podrške, pravne pomoći i zastupanja pred sudovima. Da nema specijalizovanih ženskih organizacija, ovakva podrška bi ženama bila nedostupna ili, najčešće u slučaju žena s invaliditetom, fizički, arhitektonski i informaciono nepristupačna. Treći značajan doprinos specijalizovanih ženskih organizacija je to da one rade na povećanju vidljivosti žena iz marginalizovanih grupa pred nadležnim organima i u javnosti tako što se zalažu za njihovo uključivanje u postojeće sisteme podrške.

Primere za to nalazimo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde se organizacije koje pružaju podršku ženama s invaliditetom zalažu da se unapredi pristupačnost službi za podršku ženama koje su preživele nasilje, ali i znanje osoblja u njima o specifičnom položaju žena s invaliditetom. Na primer, ove službe im daju informacije samo napismeno, što ih čini nepristupačnim ženama koje iz bilo kog razloga otežano čitaju. Ustanove i institucije, poput sigurnih kuća, policije ili sudova, nepristupačne su korisnicama invalidskih kolica jer nemaju odgovarajuće rampe. Nadležni ženama s invaliditetom ne obezbeđuju ni personalne asistente koji bi im eventualno pomogli prilikom odlaska u sigurnu kuću. Organizacije u Crnoj Gori zagovarale su to da se makar jedna sigurna kuća opremi tako da bude pristupačna ženama s invalidietotm. U Srbiji su organizacije lobirale i za izmene propisa kako bi u njima bili prepoznati i specifični oblici nasilja nad ženama s invaliditetom. Ovo je naročito važno jer većina ljudi ne zna da se žene s invaliditetom suočavaju sa izolacijom, zanemarivanjem ili da bivaju primorane na to da nekoga iz porodice ovlaste da im bude pravni zastupnik, uprkos tome što one imaju punu poslovnu sposobnost.

Zbog svega ovoga specijalizovane ženske organizacije koje pružaju podršku marginalizovanim ženama se od ostalih organizacija razlikuju i po načinu na koji pružaju usluge. One razumeju specifično društveno i kulturološko okruženje grupe žena kojima pružaju podršku jer su i same deo te zajednice. Samim tim ove organizacije ženama stvaraju i bezbedan prostor za ostvarivanje njihovih prava. Marginalizovane žene se u tom prostoru osećaju prihvaćeno, u najvećoj meri zbog toga što ih je neko saslušao i razumeo. Žene se na taj način i međusobno povezuju i osnažuju.

Bezbednost

Specijalizovane ženske organizacije čine da se žene iz marginalizovanih grupa osećaju bezbedno zbog toga što im pružaju prostor u kom će ih neko saslušati i razumeti. Poverenje, razumevanje i podrška posebno su važni zbog toga što se žene iz marginalizovanih grupa često susreću sa predrasudama i stereotipima i u državnim institucijama, naročito u policiji i pravosuđu. Imajući ovo u vidu, sa stanovišta intersekcionalnog pristupa rodno zasnovanom nasilju važno je razumeti da žene iz marginalizovanih grupa često ne prepoznaju nasilje kao njihov najveći problem. One ga kao svoj ključni problem prepoznaju tek nakon što se obrate specijalizovanim ženskim organizacijama i od njih dobiju podršku. Nakon što, na primer, dobiju pravnu pomoć ili psihološku podršku, ove žene stiču poverenje u organizaciju i potom progovaraju o nasilju koje doživljavaju. Zbog toga specijalizovane ženske organizacije naglašavaju potrebe koje same žene kod sebe prepoznaju kao najvažnije, a koje su često uslovljene i njihovom pripadnošću nekoj od marginalizovanih grupa.

Izvor: Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj

 


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response