Životne veštine žena s intelektualnim invaliditetima: partnerstvo i seksualnost

Posted on by Redakcija

Iz nedelje u nedelju, Tae Catford podučavala je grupu londonskih žena sa intelektualnim invaliditetima o stupanju i održavanju veza, kako socijalnih, tako i seksualnih. Sasvim sigurno je to prva edukacija takve vrste sprovedena u Velikoj Britaniji. Obuka je razvijena iz opservacija aktivistkinja dr Ju Gosling i Julie Newman tokom umetničkih radionica za osobe s invaliditetom (2012).

Poznato je da se od žena sa intelektualnim invaliditetom očekuje da svojim životima upravljaju uz ograničenja lične slobode, zbog čega su im uskraćene veštine kojima bi mogle da se zaštite u interakciji sa svetom.

Obuka za žene s intelektualnim invaliditetima nastala je posmatranjem društvenih odnosa: – Ako možeš da uspostavljaš socijalne veze, možeš i seksualne, ali možda ćeš biti ranjiva u nekim situacijama – kaže Gosling. – Hteli smo da žene razumeju kada je u redu da ih neko dodiruje, a kada ne.

Nezavisne u budućnosti

Catfors je primetila da mnoge žene prolaze kroz teške periode, jer službe podrške i socijalne brige ne zadovoljavaju njihove potrebe.

– Za stariju generaciju žena sa intelektualnim invaliditetom se podrazumevalo da su neseksualne, pa nisu imale nikakvu zaštitu. Kakvo iznenađenje – stvari su se dešavale – žene su preživele abortuse ili su rodile decu koja su im oduzeta, a sada, u svojim pedesetim, ne razumeju šta im se desilo u mladosti.

Mlađe žene danas možda imaju više slobode, ali kako pregovarati o teškoćama koje dolaze s tom slobodom?

Na sprovedenoj obuci koristili su se prilagođeni tekstovi i slike, kao i umetničke aktivnosti koje olakšavaju primanje informacija. Dok Catford objašnjava crno-belu fotografiju ženskih intimnih delova, nekim ženama je to odvratno, ali Catford tvrdi da je važno videti.

– Teško je videti bez ogledala – dodaje. – Da li je iko čuo za klitoris? – pita pre nego što počinje da govori o masturbaciji, naglašavajući da je u redu dodirivati svoje intimne delove.

Drugi moduli pokrivali su teme kao što su: odnosi i moć, bezbednost u javnom saobraćaju, muški delovi tela, bezbedan seks, menstruacija, pušenje i alkohol, izlasci i sastanci, trudnoća i abortus.

Učenje lekcija

Obuka je neophodna iz mnoštva razloga: u Londonu mnoge žene sa intelektualnim invaliditetima više ne žive izolovane u ustanovama, nego žive uobičajenim životima, ali su ujedno izloženije seksualnom nasilju nego žene bez invaliditeta.

Australijska istraživanja pokazuju da je čak 90% žena sa intelektualnim invaliditetom seksualno zlostavljano (u 68% slučajeva pre osamnaeste godine). Prema procenama iz Kanade, između 40% i 70% svih žena sa intelektualnim invaliditetima zlostavljano je do osamnaeste godine. Britanske ženske organizacije navode da su žene s invaliditetom dvostruko više izložene seksualnom nasilju nego žene bez invaliditeta.

Devojke i žene s intelektualnim invaliditetima su na meti seksualne zloupotrebe, jer se njihova svedočenja smatraju nepouzdanim na sudovima, pa su šanse da zločin prođe nekažnjeno veoma velike. Seksualno zlostavljanje žena s invaliditetom ostaje u domenu skrivenog skandala u svim delovima sveta, a žene retko poseduju alate za samozaštitu (počevši od seksualnog obrazovanja).

Uprkos ovakvim statistikama, još uvek postoji otpor prema seksualnom obrazovanju žena s intelektualnim invaliditetima. Iako mnoge službe podrške, roditelji i organizacije osoba s invaliditetom govore o potrebi za seksualnim obrazovanjem, uglavnom se povlače kada to treba sprovesti u delo.

– Ljudi će reći: Da, to je sjajno! A odmah za tim: Ne možeš ih tome učiti! Kako bi bilo da samo preletiš tu temu? – kaže Catford. – Često vodim teške pregovore, jer je u ljudskim umovima pravi konflikt. Mislim da je to sindrom Petra Panaljudi zamišljaju da su žene s intelektualnim invaliditetima zaglavljene negde u svojoj desetoj godini. Ali nisu; one su žene.

Obuka se pažljivo prilagođava potrebama polaznica. Na primer, među učesnicama su bile dve bliznakinje koje su htele da upoznaju blizance suprotnog pola. Jedna žena je mislila da mora da pristane na seks kad god to neko od nje traži. Cilj je bio naučiti je da to ne funkcioniše tako.

– Za, recimo, polovinu učesnica, radi se o tome da započnemo razgovor na temu šta uopšte znači biti žena i da dođemo do neke početne ideje o tome šta znači biti u vezi. One koje su u vezama na obuci saznaju kako da razjasne neke stvari i šta uopšte čini dobru vezu.

– Za mene je to veoma lično. Volela bih da sam bila na ovakvom kursu u vreme kada sam imala osamnaest.

IZVOR: mosaicscience.com


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

1 Comment so far. Feel free to join this conversation.

  1. Željko Majstorović 31/05/2018 at 11:32 pm - Reply

    Toliko je je predrasuda o uošte invalidnim osobama, a posebno prema ljudima sa intelektualnim invaliditetom.

    Ovo je sjajna ideja. Hvala redakciji što je prenela ovaj tekst.

    Nadam se da će se ovaj pelcer primiti i kod nas.
    Vreme je da mi otvorimo vrata i da provetrimo svoju kuću.

    Srdačan pozdrav.

Leave A Response