Rodno zasnovano nasilje: ne radi se samo rodu

Posted on by Redakcija

Znamo da su žene i devojčice – nezavisno od njihovih drugih osobenosti – pretežno žrtve rodno zasnovanog nasilja. Isto tako znamo da je mizoginija – mržnja, prezir ili predrasuda prema ženama i devojčicama – vrlo često pokretač rodno zasnovanog nasilja. Međutim, ono o čemu se, nažalost, ređe govori, jeste kako druge osobenosti – osim samo roda – utiču na verovatnoću rodno zasnovanog nasilja i sposobnost žrtve da bude bezbedna. Druge osobenosti, kao što su rasa, seksualna orijentacija, invaliditet, ili bilo koja kombinacija nepravednog ophođenja koja često može da dovede do toga da žene i devojčice tokom životnog ciklusa budu potencijalno više izložene nasilju, doživljavaju povećani rizik od nasilja i nailaze na višestruke prepreke da bi osigurale svoju bezbednost.

Verovatno ste čuli da jedna od četiri žene doživljava nasilje, ali je malo verovatno da ste čuli da je preko 92 odsto majki beskućnica doživelo teško fizičko i/ili seksualno zlostavljanje. Mogli ste čuti i da jedna od pet žena postane žrtva silovanja, ali ne i to da je za žene sa invaliditetom taj rizik mnogo veći – da je 80 odsto žena sa invaliditetom seksualno zlostavljano. Možda ste čuli o seksualnom zlostavljanju u studentskim gradovima, ali ne i to da su lezbejke, gejevi i biseksualni studenti tri puta češće nego njihovi heteroseksualni vršnjaci seksualno zlostavljani.

Marginalizovane zajednice nisu samo u povećanom riziku od nasilja, nego se često suočavaju sa poražavajućim nedostatkom sredstava, izrazitim strahom ili preprekama za pronalaženje sigurnost i nalaženju podrške nakon što je do nasilja došlo. Za bilo koga ko doživljava rodno zasnovano nasilje, teško je da nekom ispriča da doživljava nasilje – a često nije ni bezbedno, ali je mnogo teže da se za pomoć obrati ako je bez krova nad glavom, ako ima invaliditet, ili ako porodici nije razotkrila svoju seksualnu orijentaciju. Progovoriti i dobiti pomoć je izuzetno teško, posebno ako ne postoje usluge koje su dostupne na maternjem jeziku, ako postoji bojazan od deportacije ili gubitka posla ili kada su usluge podrške nepristupačne. I definitivno je veći izazov da progovorite ako ne možete da verujete ovlaštenim autoritetima u svojoj zajednici.

wavestepup_logoUpravo iz ovih razloga Evropska mreža protiv nasilja nad ženama (WAVE) deo svoje kampanje Step Up! usmerila je na unapređenje usluga za žene s invaliditetom. Cilj je da usluge podrške za rodno zasnovano nasilje budu dostupne svim ženama, uključujući i žene s invaliditetom.

Žene s invaliditetom imaju dva puta veće šanse da dožive emocionalno nasilje ili fizičko nasilje nego žene iz opšte populacije, a tri puta veće šanse da dožive seksualno nasilje. Konkretno, žene sa potpuno oštećenim sluhom su u najvećoj opasnost da iskuse sve oblike rodno zasnovanog nasilja. Žene s invaliditetom imaju veliku potrebu za ženskim specijalističkim uslugama podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja. A postoji i zakonska obaveza da se ove usluge pružaju ženama s invaliditetom.

Istanbulska konvencija član 4 stav 3 glasi:
Sprovođenje odredbi ove Konvencije od strane članica, a posebno mera za zaštitu prava žrtava, mora da se osigura bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što su pol, rod, rasa, boja kože, jezik, vera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje, seksualna orijentacija, rodni identitet, uzrast, zdravstveno stanje, invaliditet, bračno stanje, status migranta ili izbeglice, ili drugi status” (Savet Evrope 2012, str. 7).
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba s invaliditetom, član 16 “Sloboda od eksploatacije, nasilja i zlostavljanja”, naglašava potrebu za rodno zasnovanim pristupom nasilju nad osobama sa invaliditetom.

Projekat Evropske unije Pristup specijalizovanim servisima podrške žrtvama za žene s invaliditetom koje su doživele nasilje pokazao je da, bez obzira na njihovu veću potrebu i njihovo pravo na specijalizovane usluge podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, mnoge žene s invaliditetom ne pristupaju uslugama koje su im potrebne i mnoge čak i ne znaju da takve usluge podrške postoje.

Moguće strategije za unapređenje usluga za žene sa invaliditetom

Najveća prepreka ženama da pristupe specijalizovanim servisima podrške je nedostatak informacija o tome šta je rodno zasnovano nasilje i znanja o tome gde da se obrate za pomoć. Stoga je jedan od prioriteta za specijalizovane servise podrške da osiguraju da njihov reklamni materijal stiže do te određene grupe žena. Formiranje saveza i mreža sa organizacijama koje rade sa ženama s invaliditetom, omogućuje da specijalizovani servisi podrške postanu bolje informisani o tome koje fizičke, socijalne i kognitivne barijere treba da otklone i, istovremeno, da se stručnjaci koji rade u tim specifičnim oblastima obaveštavaju o realnosti rodno zasnovanog nasilja i dostupnim specijalizovanim uslugama podrške. Ovi stručnjaci zauzvrat, mogu ponuditi savete specijalizovanim servisima podrške o tome kako da reklamiraju svoje usluge na najprikladniji način.

Pravljenje štampanih ili onlajn informacija koje su jednostavno shvatljive, čini ih pristupačnijim za sve žene. Koristeći velika slova, ne previše informacija na jednoj strani, izbegavanje žargona ili stranih reči, i koristeći lako shvatljive simbole olakšava se prenošenje poruka. Kreiranje pristupačnih veb stranica je još jedan način da se informacije učine dostupne.

Ženski specijalizovani servisi podrške mogli bi da razmotre mogućnost da organizuju redovne savetodavne sesije u organizacijama osoba sa invaliditetom ili, na primer, u organizacijama koje su prisupačne za invalidska kolica. Ova usluga bi se mogla istovremeno pružati i drugim organizacijama (na primer koje se bave zdravljem žena; zapošljavanjem i obukom žena, itd) kako bi se smanjila stigma prema ženama koje koriste usluge određene organizacije. To bi moglo da pomogne da se sruše barijere koje postoje između usluga za osobe s invaliditetom i usluga za žene.

Organizovanje predavanja ili izložbi u organizacijama osoba s invaliditetom može da pomogne da se prenese poruka o tome šta je rodno zasnovano nasilje i koliko često su žene, i žene sa invaliditetom, izložene nasilju. Predavanja i izložbe mogle bi da pomognu da se otpočne razgovor među ljudima sa invaliditetom o pitanjima seksualnosti, pristanka na seksualni odnos i prikladnih ograničenja.

Organizacije bi trebalo da ponude telefonsko i imejl savetovanje, ili razmotre mogućnost da ponude uspostavljanje prvog kontakta putem tekstualnih poruka – korišćenje poverljivih pričaonica može učiniti informacije o nasilju nad ženama i uslugama podrške dostupnijim. Važno je da ove usluge budu besplatne i da uključuju tumačenje, ako je potrebno.

Centri koji nude savetovanje i pomoć bi trebalo da jasno navedu na svojoj internet stranici i reklamnom materijalu koje prepreke postoje u pristupu njihovom servisu podrške (npr. ako postoje stepenice, koliko tačno stepenike; ako je dostupna pomoć u komunikaciji (npr. prevođenje na znakovni jezik i sl) kako bi ohrabrili žene sa invaliditetom da se odluče da uspostave kontakt. Ono što je najvažnije, servisi podrške treba u prvom planu da imaju glas i potrebe žena s invaliditetom i da stalno, kada uvode nove usluge i protokole, ispituju pojedinačne žene o njihovim potrebama.

Organizacije bi trebalo da zaposle osoblje koje može da komunicira na znakovnom jeziku. Žene, kojima je potrebna pomoć u komunikaciji u pristupu savetodavnoj usluzi, bi trebalo pitati da li žele da povedu sa sobom pouzdanog asistenta ili kada žele savetovanje o rodno zasnovanom nasilju žene se mogu osećati ugodnije s nekim koga već poznaju i kome veruju, ili možda žele nekoga ko nema nikakav kontakt sa njihovim svakodnevnim životom.

Ženski specijalizovani servisi podrške bi trebalo da nude obuke za osoblje koje radi sa osobama s invaliditetom. Istovremeno, dok realizuju obuke o rodno zasnovanom nasilju, oni mogu da nauče više o tome kako da svoje usluge učine dostupnijim ženama s invaliditetom. Osoblje koje je u kontaktu sa ženama s invaliditetom bi trebalo da zna činjenice o rodno zasnovanom nasilju, posebno one koje se odnose na žene s invaliditetom. Organizacije koje rade sa osobama s invaliditetom bi trebalo da razviju svoj senzibilitet za pitanja rodno zasnovanog nasilja, tako da budu u stanju da prepoznaju naznake da je rodno zasnovano nasilje pozadina problema. Morali bi da znaju kako da ohrabre žene da progovore o rodno zasnovanom nasilju koje su iskusili i potrebno je da znaju kako da odgovore i upute ženu na specijalizovanu podršku. Osoblju može biti potrebna i pomoć da razvije protokole o tome kako da se bavi internim pritužbama na rodno zasnovano nasilje – nasilje koje su počinili drugi ljudi unutar njihove organizacije, i servisi bi trebalo redovno da testiraju osoblje.

Poželjno je obratiti se za stručni savet o tome kako da se uslugu koju organizacija pruža učini pristupačnijom ženama s invaliditetom npr. senzorna pristupačnost, hodnici kodirani bojama, postavljanje signalnih stepenice i sl, tako da žene sa oštećenim vidom mogu pronaći svoj put; pristupačan vebsajt koji koristi simbole da predstavi koje su usluge dostupne; rampe za žene korisnice invalidskih kolica, itd. Ova informacija je već na raspolaganju ženskim specijalizovanim službama podrške u nekim zemljama i može se razviti i u drugim uz pomoć nadležnih službi za osobe sa invaliditetom u lokalnim samoupravama.

Uvođenje neznatinih izmena u način na koji organizacija funkcioniše, kao što je pružanje podrške na terenu ili, održavanje jednom nedeljno savetovanja na drugoj pristupačnoj lokaciji, može proizvesti veliku razliku u dostupnosti, a ona ne zahteva hitnu i skupu strukturnu promenu. To omogućuje organizacijama da pokažu da postoji potreba kojoj savremena država mora da ukaže dužnu pažnju kroz obezbeđivanje rada specijalizovanih servisa podrške sa potrebnim kapacitetima i resursima.

Ako ste zainteresirani za kampanju za bolji pristup uslugama za žene sa invaliditetom:

Podstaknite raspravu u vašoj organizaciji/instituciji o tome kako biste mogli da poboljšate svoje usluge za žene sa invaliditetom koristeći ČEK-LISTU kampanje Step Up! Koliko su usluge koje pružate pristupačne ženama sa invaliditetom?
Uspostavite kontakt sa lokalnim grupama koje rade na sa ženama s invaliditetom i razmotrite zajedno šta je to što možete učiniti u vašoj lokalnoj zajednici.
• Ne zaboravite da targetirate relevantne aktere, mreže i organizacije koji rade u oblasti invalidnosti u vašoj zemlji.
Koristite društvene mreže za uključivanje žena s invaliditetom.
• Omogućite da vaše lokalne i nacionalne vlade budu obaveštene o vašoj lokalnoj kampanji.
Podelite vaše aktivnosti sa drugima koristeći vebsajt kampanje Step Up! (http://www.wave-stepup.org/).

Ako planirate neki događaj, možete iskoristiti neki od sledećih datuma:

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: 25. novembar 2016.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom: 3. decembar 2016.
Međunarodni dan ljudskih prava: 10. decembar 2016.
16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama: 25. novembar – 10. decembar 2016.
Milijarda ustaje: 14. februar 2017.
Evropski dan žrtava zločina: 22. februar 2017.
Međunarodni dan žena: 8. mart 2017.

 

Izvor:
Vebsajt WAVE kampanje Step Up!
Gender-Based Violence: Not Just About Gender, The Huffington Post, 11/10/2016

About the Author

Redakcija:

Leave A Response