Templ Grandin: drugačija, ali ne manje vredna

Posted on by Marijana Čanak

GrandinAmerička doktorka nauka i profesorka stočarstva na Državnom univerzitetu Kolorado, autorka najprodavanijih knjiga, konsultantkinja iz oblasti stočne industrije i ponašanja životinja, motivaciona govornica i aktivistkinja. Voli jahanje, naučnu fantastiku, filmove i biohemiju. Svrstana među sto najuticajnijih ljudi na svetu u kategoriji heroji, ona je najpoznatija i najostvarenija osoba sa autizmom. Njen rad inspiriše milione drugih, smatraju je osobom koja je najviše doprinela razumevanju autizma u ovom veku.

Templ Grandin rođena je 1947. godine u Bostonu (Masačusets, SAD). Nije progovorila do svoje četvrte, a frustracije je pokušavala da iskomunicira vrištanjem i neartikulisanim kricima. Tokom pedesetih dobila je dijagnozu autizma i njenim roditeljima je savetovano da je smeste i instituciju. Gotovo svi tadašnji stručnjaci i većina roditelja verovali da je dijagnoza autizma ravna smrtnoj kazni  kada je reč o životnim postignućima i produktivnosti. Templ je dokazala da greše…

ZAGRLJAJ IZ KUTIJE

A hug without a human is alright

hug maschineU školi su je (blago rečeno) smatrali čudakinjom (perverznih sklonosti) – slabe komunikacione veštine učinile su je metom podsmeha i školovanje je sigurno najneprijatniji period njenog života (iako svrhovit). Zvali su je pokvarenom pločom, zbog njene sklonosti da ponavlja govorne fraze kojima je pokušavala da ublaži nedostatak osećaja za socijalnu interakciju. Preokret se dogodio kada je (uz majčinu kontinuiranu podršku) uspela da pronađe mentora koji će razumeti njen način razmišljanja i prepoznati njene istinske sklonosti i interesovanja. Njeni talenti doživeli su procvat u školi za nadarenu decu (Nju Hempšir), gde je njen individualni stil učenja najzad došao do izražaja. Rešavanje kreativnih problema i intelektualni izazovi pružali  su joj neizmernu satisfakciju. S druge strane su anksioznost, povremeni napadi panike i otežana socijalna interakcija – sve što je izmešta i otuđuje od sveta, ali ujedno i podstiče njene pronalazačke sposobnosti. Boraveći na farmi kod svoje tetke, primetila je kako skučeni tor za pelcovanje stoke ima smirujuće dejstvo na krave i na sebi je primenila sličan patent. Za vreme koledža dizajnirala je spravu za grljenje (takozvanu stiskavac mašinu ili kutiju za grljenje) koja stvara osećaj sigurnosti i smirenosti sličan onom koji nastaje u zagrljaju dvoje ljudi… s tom razlikom što bi međuljudska (telesna) interakcija bila previše stimulativna za Templ i njena prerazvijena čula. Zbog sumnje da je njen patent seksualno stimulativan, mašina joj je zabranjena u internatu, sve dok eksperimentalno nije uspela da dokaže kako je to samo odgovarajući način da kompenzuje potrebu za (bezopasnim) grljenjem i da stisak mašine transformiše uznemirenost u osećaj opuštenosti i olakšanja. Nekoliko kasnijih studija utvrdilo je da sprava za grljenje smanjuje tenziju i u nekim terapijski programima za decu sa autizmom izum je (uspešno) primenjivan.

ŽIVOTINJE NAS ČINE LJUDIMA

We’ll find a friendly way to make it die

grandin_templeTempl je završila studije psihologije, potom odbranila master rad i stekla doktorat iz oblasti stočarstva. Izgradila je uspešnu karijeru, kao jedna od svega nekoliko dizajnerki opreme za uzgoj stoke. Više od polovine stoke koja se uzgaja u Americi danas je zbrinuto na farmama sa njenim postrojenjima (uključujući Burger King, McDonald’s, Swift). Stanovišta je da upotreba životinja u ljudskoj ishrani jeste etički ispravna – ako to radimo na pravi način: – Moramo tim životinjama obezbediti pristojan život i bezbolnu smrt. Dugujemo im poštovanje.

Njen rad na području upravljanja životinjskim farmama neosporno je motivisan iskustvom autizma: anksioznost, strahovi i osećaj ugroženosti – kada se toliko toga iz okruženja doživljava kao potencijalna pretnja (na primer, Templ automatska vrata vidi kao giljotinu i ta asocijacija potpuno je parališe). Autizam joj je pružio uvide u život životinja i obrnuto – posmatrajući životinje i sličnost između njihovog načina razmišljanja, emocija i sopstvenih stanja, razvila je teoriju autističnog uma: – Životinje i osobe sa autizmom imaju slične emocije: ili su srećni, besni, uplašeni ili tužni. Kod njih ne postoje komplikovane emocionalne mešavine. Druga važna sličnost je to što je strah primarna emocija, kako u autizmu, tako i kod životinja. Izučavala je ponašanje stoke, njihov način kretanja, instinktivne reakcije na farmere, različite objekte i svetlost u okruženju. Primetivši da stoka spontano naginje kružnom kretanju, dizajnirala je prilagođene kružne torove, čime su smanjeni stres, panika i povređivanje stoke pri odvođenju u klanicu. Jedan od njenih zapaženijih eseja nosi naziv Životinje nisu stvari – iako životinje tehnički jesu u vlasništvu ljudi, zakonom (treba da) imaju etičku zaštitu i prava. Templ poredi vlasnička prava u slučaju posedovanja krava naspram posedovanja, recimo, šrafcigera – u oba slučaja posed  je na mnogostruke načine u službi ljudi, ali je uočljiva razlika od vitalnog značaja, jer je legalno da zdrobite ili sameljete šrafciger, ali nije legalno da mučite životinju. Takvi uvidi i zapažanja učinili su Templ dobitnicom prestižnog  priznanja za etički tretman životinja.

AUTIZAM: POGLED IZNUTRA

 There’s something big and powerful and wise

O autizmu je Templ prvi put javno progovorila sredinom osamdesetih godina, na jednoj od godišnjih konferencija Udruženja osoba sa autizmom u Americi (ASA – Autism Society of America). Spočetka je samo stajala po strani i zainteresovano slušala diskusije. Kada je najzad progovorila o sopsvenom iskustvu, publika je bila impresionirana i zapanjena, a dodatna pitanja iskrsavala su u serijalima: – Kako je to kad su vam čula hiper-razvijena i preosetljivi ste na zvuk? – Kao da ste vezani za prugu dok dolazi voz! – slikovito je objasnila svoj doživljaj. – Zašto se moje dete toliko vrti? Zašto zatvara uši rukama? Zašto me ne gleda?

temple-scream

Od prvog javnog govora, preko prve (autobiografske) knjige u kojoj je opisala izlazak iz mraka, Templ je sve do danas prisutna na mnogobrojnim konferencijama o autizmu i njene prezentacije po pravilu oduševljavaju i nadahnjuju slušaoce. Najprodavanije knjige o autizmu ubrajaju njene naslove: Kako ja to vidim: Lični pogled na autizam i Aspergerov sindrom (The Way I See It: A Personal Look at Autism and Asperger’s), Nepisana pravila društvenih odnosa (Unwritten Rules of Social Relationships), Životinje nas čine ljudima (Animals Make us Human), Razmišljanje u slikama (Thinking in Pictures), Izranjanje: s etiketom autizma (Emergence: Labeled Autistic).

Na osnovu ličnog iskustva, Templ je zastupala rane intervencije i podršku nastavnika koji mogu preusmeriti fiksaciju deteta i dati joj neki svrhovit pravac. Opisala je uticaje autizma na različite životne aspekte, hipersenzitivnost na buku i druge stimulanse, dala je smernice za njihovo neutralisanje, imajući u vidu da kontinuirano neutralisanje simptoma u ime društvenih konvencija može rezultirati novim strahovima i anksioznostima. Jer: Autizam je krajnje varijabilno stanje! Izjavivši da su reči tek njen drugi jezik, Templ je objasnila kako razmišlja u slikama. U stanju je da zapamti i prizove u sećanje svaki detalj – kao da u glavi gleda film koji može premotati i pauzirati na željenoj sekvenci. Svoja zapažanja takođe povezuje i stavlja u različite kontekste, varirajući položaj, svetlost i senke.

FILM

Predubeđenja o autizmu još uvek umanjuju realne mogućnosti i kvalitet života osoba sa autizmom. Iskustvo Templ Grandin pokazuje kako se karakteristike i svojstva autizma mogu modifikovati i preusmeravati.  Templ zastupa neurodiverzitet i upozorava da bi eventualni lek za autizam, ako uopšte ikada (i treba da) bude pronađen, lišio ljudski rod vrsnih i visoko kreativnih mislilaca. Svetu je potrebna saradnja različitih umova!

RAZMIŠLJANJE U SLIKAMA

Templ je vizualni mislilac (što pogoduje profesijama vezanim za dizajn, fotografiju). Postoje šablonski mislioci (metematički umovi, programeri, softverski inženjeri) i verbalni mislioci (novinari, glumci). Dakle, kako vizualni um vidi stvarnost i izlazi na kraj sa realnim izazovima?

Jelen mi je iznenada istrčao na put dok sam vozila. Pred očima mi se pojavila slika udarca u zadnji deo automobila – što bi bila posledica naglog kočenja. Bljesak druge slike pokazao je kako jelen udara u vetrobran – što bi bila posledica naglog skretanja. Treća slika prikazala je kako jelen prolazi ispred automobila. To bi se dogodilo ako samo usporim. Sada su sve tri slike stajale na ekranu unutar mog uma. Odabrala sam onu koja nalaže da usporim i tako sam izbegla nesreću. Mislim da sam upravo opisala kako životinje razmišljaju. (Iz knjige Razmišljanje u slikama.)

different not less

U kontekstu međuljudskih odnosa i društvenih konvencija, neprekidno skladištenje mentalnih slika za Templ znači i sledeće:

Što više znam, sve mi je lakše da se tipično ponašam. Mnogi ljudi mi kažu da je moje ponašanje sada manje autistično nego što je to bilo pre deset godina. […] Moj um funkcioniše kao internet pretraživač podešen da traži samo slike (kao google images). Što sam više slika pohranila u internet bazu unutar svog mozga, imam više šablona na osnovu kojih znam kako da se ponašam u određenoj situaciji. Sve više informacija mogu da smestim u sve više kategorija. Kategorije mogu da grupišem u glavne kategorije i podkategorije. Na primer, postoje šale koje zasmejavaju većinu ljudi i šale koje većina ne razume.

 *   *   *

Životopis Templ Grandin, prepun izazova i uspeha, inspirisao je snimanje istoimenog filma, sa Kler Dejns u glavnoj ulozi (za koju je nagrađena Zlatnim globusom). Takođe je bila inspiracije za dve pesme folk-pank benda  Andrew Jackson Jihad.

Priredila: Marijana Čanak

IZVORI:

http://www.templegrandin.com/templegrandinart.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Temple_Grandin

http://bat-bean-beam.blogspot.com/2011/07/temple-grandin.html

About the Author