U svom prethodnom životu Amerikanac Džordž Redhok radio je u medicinskoj struci, najviše u sektorima flebotomije (puštanja krvi) i rukovanja rentgenskim uređajima. Kako sam kaže, neočekivani gubitak vida stavio je tačku na njegovu medicinsku karijeru. Izgledalo je da je izgubio sve… A zapravo je sticao snagu kreativnog duha.
Kada je primetio da počinje da gubi vid, Redhok je počeo je da beleži, dokumentuje i stvara nove uspomene od svega što još uvek može da vidi. Iz tog skladištenja spontano se razvila umetnost. Konfuzija paničnog prolaska kroz proces nestajanja jednog čula preinačena je u umetničku ekspresiju.
– Bio sam danonoćno opsednut pokušavajući da vidim sve što mogu!
Redhok ima Šarl Boneov sindrom, a to je stanje u kome osobe sa oštećenjem vida opažaju stvari kojih zapravo nema.
– Do mog mozga stiže nedovoljno podataka, pa on pokušava da popuni te praznine kreirajući lažne informacije; ne možete se pouzdati u ono što vam oči ili mozak govore! – objašnjava Redhok.
Zahvaljujući tim fiktivnim uplivima u vizualno polje, nastao je Redhokov serijal (re)animiranih (gif) fotografija pod nazivom Svet kroz moje oči. Pogoršanje u vidnom polju je intregralni deo umetnosti.
Redhok obrađuje fotografije dajući nam uvid u jedno drugačije senzorno iskustvo. Na fotografijama je transformisan upravo onaj element koji bi po logici stvari trebalo da bude statičan – od zgrade ili neba očekujemo da budu nepomični. Krajnji rezultat je impresivna kolekcija nadrealnih ilustracija gde se portret stapa sa pejzažom, telo se umnogostručava ili se rastapa u pokretu, predeo očiju biva oživljen iluzijom u bojama… Ova tehnika digitalne obrade već je stekla naziv Redhokov efekat.
– Svaka osoba sa vizualnim oštećenjem poseduje jedinstven skup onoga što može ili ne može da vidi. Uz pomoć asistivnih tehnologija i softvera prilično dobro funkcionišem on-lajn. Kompjuter je okruženje koje se može kontrolisati: veličina, osvetljenje, kontrast mogu da se prilagode individualnim potrebama, a softveri koje koristim imaju set za uveličavanje. U kompjuterskom svetu lako kontrolišem ono što je ispred mene na udaljenosti od pola metra.
U stvarnom svetu nije tako lako. Iako uživa u pozornosti koju njegovi radovi izazivaju širom svetske mreže, Redhok nije naročito sklon da sebe smatra umetnikom.
– Samo sam se zabavljao dok je moja žena bila na poslu. estirao sam šta može i šta ne može da se uradi. Ja sam, jednostavno, neko ko voli da se poigrava sa fotografijom.
Ipak, on stvara sa idejom da treba da uznemiri i da izaziva vizualna čula.
Redhokovo oštećenje je progresivno i izvesno je da će jednog dana u potpuosti izgubiti vid. U međuvremenu… nastaje zapanjujuća vizualnu umetnost s koje je teško skinuti pogled.
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVORI: