Intersekcionalnost: invalidnost i rodno zasnovano nasilje

Posted on by Redakcija

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) rodno zasnovano i nasilje u porodici određuje kao višeslojno „kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena”. Nasiljem se smatraju i pretnje, kao i prisila ili samovoljno lišavanje slobode u javnom ili privatnom prostoru. Međutim, državni organi, ali i neke renomirane organizacije civilnog društva, prave svojevrsnu „hijerarhiju nasilja” i rodno zasnovano nasilje svode na „nasilje u porodici”.

Ovakav stav ogleda se i u propisima zemalja u regionu Zapadnog Balkana i Turskoj, što šalje poruku da su ostale vrste nasilja nad ženama – poput proganjanja, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, uznemiravanja putem interneta, prinudnih abortusa, ranog ili prisilnog braka i seksualnog nasilja – „nasilje drugog reda”. Uz to, neki oblici nasilja, poput ranih brakova, tumače se kao deo „kulture” određenih zajednica, a ne kao rodno zasnovano nasilje, što ono zapravo jeste.

Isto tako, državni organi i u javnosti prepoznate ženske organizacije retko pominju to da je rodno zasnovano nasilje oličenje višestrukih nejednakosti, koje dovode do dodatne marginalizacije pojedinih grupa žena:

– U odnosu na žene bez invaliditeta, žene s invaliditetom imaju dva do tri puta više izgleda da će doživeti nasilje ili zloupotrebu u raznim oblastima života, iako o tome ne postoje podaci na svetskom nivou.

O nasilju nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa nije dovoljno govoriti kao o pojavi koja se isključivo zasniva na rodu. Kada se govori o prirodi nasilja sa kojom se ove žene suočavaju moraju se uzeti u obzir i njihova rasa, klasa, seksualnost, fizičke, mentalne i intelektualne sposobnosti ili mesto u kom žive.

U pojedinim zajednicama se vekovima održavaju nepisana pravila koja žene diskriminišu tako što zadiru u njihovu ličnu sferu, uključujući i seksualnost. Najzastupljenija su ona o „zaštiti nevinosti” kao odrazu porodične časti. Žena mora da bude pre svega poštena i verna, a to što žena trpi nasilje smatra se sastavnim delom bračnog života

– Mnoge žene misle: ‘Pa šta ako me je ošamario? To je sve deo braka.

Žene s invaliditetom nalaze se u sličnom položaju budući da doživljavaju nasilje od članova porodice koji (bi trebalo da) im pružaju podršku. Organizacije koje sarađuju sa ženama s invaliditetom u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji navode da ove žene često ne prepoznaju nasilje koje doživljavaju, naročito ako ga čine osobe koje im pružaju podršku:

– Po ženu s invaliditetom je rizično da prijavi da je doživela nasilje zbog toga što je ona najčešće zavisna od osobe koja je zanemaruje.

Nasilje nad ženama s invaliditetom najčešće se ogleda u njihovoj izolaciji, ekonomskoj eksploataciji i zanemarivanju. To znači da one više ne mogu da glasaju ili da budu vlasnice imovine, a novcem koji im pripada raspolaže porodica. Organizacije koje im pružaju podršku u Srbiji znaju za slučajeve u kojima su članovi porodice ili staratelji naprosto trošili penzije žena s invaliditetom po sopstvenom nahođenju. Uz sve ovo, o ženama s invaliditetom postoje predrasude u vezi sa njihovom seksualnošću i sposobnošću da žive jednim ispunjenim životom:

– Žene s invaliditetom se poimaju kao neseksualna bića. Čak i kada imate podršku porodice, ona ne razume da vi imate svoja prava. Misle da vas nijedan muškarac neće hteti. Moja majka je želela da imam partnera, ali nije verovala da ću ja to moći ili postići.

Uskraćivanje ekonomskih prava je takođe moćan faktor marginalizacije žena s invaliditetom koji doprinosi tome da su one češće izložene nasilju u odnosu na žene bez invaliditeta. Žene s invaliditetom rodno zasnovano nasilje povezuju sa još nekoliko okolnosti, što samo potvrđuje potrebu intersekcionalnog pristupa ovoj temi. Prva je nepostojanje rampi, knjiga na Brajevom pismu ili personalnih asistenata u obrazovnim ustanovama. Potom slede nedostupnost tržišta rada, izolacija i seksulano nasilje u državnim ustanovama zatvorenog tipa u kojima neke od njih borave. Najznačajnija negativna okolnost su preovlađujuće vrednosti i stavovi u društvu, koji obiluju predrasudama i stigmatizuju žene s invaliditetom.

Izvor: Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj 

 


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija: