Analiza postojećih pristupa nasilju nad višestruko marginalizovanim grupama žena

Posted on by Redakcija

Britanska feministička organizacija „Imkan” /Imkaan/, koja se već više od dve decenije bavi pitanjima nasilja u porodici, prisilnih brakova i tzv. nasilja iz časti prema obojenim i ženama iz manjinskih etničkih i drugih višestruko marginalizovanih grupa, sprovela je istraživanje o postojećim pristupima nasilju nad ženama u šest zemalja Zapadnog Balkana i u Turskoj. Istraživanje pod nazivom „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” nastalo je u okviru programa Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) usmerenog ka zaustavljanju diskriminacije i nasilja nad ženama „Primena normi, promena svesti”. Ovaj program posebnu pažnju posvećuje iskustvima žena i devojčica iz višestruko marginalizovanih grupa, poput žena s invaliditetom i žena iz manjinskih etničkih zajednica.

Istraživanje „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” se bavi vrstama i sadržajem usluga koje su na raspolaganju ženama i devojčicama koje su u situaciji nasilja. Sprovedeno je sa ciljem da se istraživački rezultati koriste za zagovaranje izmene propisa i razvijanje politika u ovoj oblasti, kao i za unapređenje podrške višestruko marginalizovanim ženama koje doživljavaju nasilje, a među njima i ženama s invaliditetom. Istraživanje se zasniva na intervjuima sa predstavnicama ukupno 35 ženskih organizacija civilnog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Srbije i Turske. U istraživanju je učestvovala i organizacija za podršku ženama s invaliditetom ...IZ KRUGA – VOJVODINA.

Ključno pitanje kojim se istraživanje bavi je primena intersekcionalnosti u radu ženskih organizacija. U istraživanju su prepoznati i detaljno prikazani glavni izazovi sa kojima se susreću specijalizovane ženske organizacije koje pružaju podršku ženama iz marginalizovanih grupa i opisane inicijative koje podržavaju inovativna i efikasna rešenja za postupanje u slučajevima rodno zasnovanog nasilja nad ženama.

Pristup temi primenjen u ovom istraživanju važan je zbog toga što intersekcionalnost najčešće ima veze sa višestrukom diskriminacijom kojoj su naročito izložene i žene s invaliditetom. U njihovoj svakodnevici, kršenje principa intersekcionalnosti ogleda se u pristupu koji bi se, kako se navodi u istraživanju, mogao nazvati „ubaci i promešaj”. Ove žene se naprosto „ubacuju” u sistem pružanja postojećih usluga, koji je najvećim delom osmišljen prema potrebama većine. Time se ni na koji način ne garantuje to da će žene iz manjinskih grupa dobiti odgovarajuću uslugu ili podršku. Drugim rečima, ukoliko im je neka usluga dostupna i odgovara im, tim bolje. Ukoliko to nije slučaj, izgovori su brojni, a svrsishodna i efikasna podrška praktično im je delimično ili potpuno nedostupna.

Specijalizovane ženske organizacije koje pružaju podršku ženama iz marginalizovanih grupa nude najinovativnije i najsveobuhvatnije usluge za žene i devojčica, uključujući i žene s invaliditetom. Osim što ih vode žene, ove organizacije uspevaju da ogovore na višeslojne potrebe žena i devojčica u okviru šireg konteksta strukturalne nejednakosti. Uz to, ove organizacije se nalaze u neposrednoj blizini zajednica iz kojih žene dolaze, a njihovi ciljevi odražavaju prioritete tih žena. Ovakav način rada ujedno osnažuje žene iz lokalnih zajednica jer su one zastupljene i u rukovodećim strukturama ovih organizacija.

Međutim, specijalizovane organizacije suočavaju se i sa preprekama koje onemogućuju primenu intersekcionalnog pristupa u njihovom radu. Uz nepovoljno socio-političko okruženje, tu su i sistemske prepreke. Među njih spadaju nemogućnosti pristupa obrazovanju, tržištu rada, zdravstvenoj zaštiti i javnom prevozu. Ruku pod ruku sa njima ide diskriminišući odnos državnih institucija prema ženama iz marginalizovanih grupa. Nepristupačne su im i sigurne kuće i druge službe podrške. Sve ove prepreke pogađaju žene direktno.

Na sistemskom nivou najveći negativni uticaj na specijalizovane ženske organizacije ima način njihovog finansiranja i zahtevi za licenciranje usluga podrške ženama sa iskustvom nasilja. Formalnopravne prepreke koje pogađaju organizacije su i proizvoljno tumačenje propisa, njihova nedosledna primena, kao i otežana dostupnost službi pravne pomoći.

Zbog svega ovoga, upravo objavljeni izveštaj o istraživanju „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” daje niz preporuka za to kako prevazići ove prepreke i uspešno se baviti pitanjem nasilja nad ženama i devojčicama iz marginalizovanih grupa sa stanovišta intersekcionalnosti.

 


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response