Od ribe sa srećnim perajem do bionične glumice

Posted on by Redakcija

– Govorim za sebe da sam bionična glumica, jer mi karijera nije krenula dok nisam dobila protezu.

Angel Giuffria rođena je bez ruke. U to vreme proteze nisu bile ni nalik današnjim dostignućima visoke tehnologije. Angel ide u korak sa vremenom. Dok je bila devojčica, nije joj bilo lako da poveruje da je uopšte moguće da postane glumica, jer u pop kulturi nije bilo ljudi nalik njoj. U tinejdžerskim danima, pozvana je da bude dublerka u jednom vesternu.

– Uzbuđivala me je pomisao da postoji filmski lik sa jednom rukom.

Nažalost, roditelji joj nisu dozvolili da odsustvuje iz škole, ali je to bilo dovoljno da prepozna šta želi da radi.

Gluma je ozloglašeno težak posao, pogotovo za nekoga sa vidiljivim invaliditetom.

– Najčešće, ako postoji lik sa invaliditetom, onda je taj lik u celosti izgrađen oko invaliditeta.

Angel  je dugo nosila realističnu protezu koja je izgledala kao prava ruka, ali nije imala gotovo nikakve funkcije.

 – Verovala sam da je to moj put do glume. Zavaraću ih! Shvatila sam da, kad god bih dobila priliku, vrata bi mi se brzo zatvarala, jer su se osetili prevarenim, ili su bili konzervativni, ili nisam odgovarla za taj projekat. Ujedno, nisam mogla da dođem na audiciju za nešto što nije napisano. Kada sam pre četiri godine dobila bioničnu protezu, bila sam sigurna: – Ovo sam ja i neću to da krijem!

Pojavljivala se u SF i vojnim filmovima, a ove godine je prvi put dobila ulogu za koju inicijalno nije osmišljeno da ima invaliditet.

– Mislili su da je moja ruka odličan dodatak – zaista upotpunjuje priču i dinamičnu prirodu karaktera!

Angel želi multidimenzionalne likove, predstavljene na isti način kao što su predstavljene osobe bez invaliditeta, višeslojne i kompleksne.

– Sećam se da sam bila dirnuta kada sam prvi put gledala crtani film Finding Nemo. Tu je riba sa srećnim perajem, što je suštinski ruka nalik mojoj. Veza sa plivanjem bila je još značajnija, na mnoštvo načina osećala sam da sam ja Nemo. Ali, mislim da je važno da se kroz filmske likove naglasi da ne mora svako da bude heroj, da bi živeo ispunjvajuću ulogu.

Potom se ključni lik pojavio u Pobesnelom Maksu: Imperator Furiosa.

– Zapanjio me je način na koji je predstavljena. Niko je nikada ne pita treba li joj pomoć, niti šta joj se desilo sa rukom – što mene svakodnevno pitaju. Ljudi osećaju da imaju pravo na tvoju priču, a ja zapravo nemam priču. Ovakva sam rođena. Furiosa pokazuje da neko ko ima invaliditet može da bude talentovan, vešt, emocionalno uravnotežen – očigledno je žestoka i ima svoje momente, baš kao i svi.

Možeš da budeš ono što možeš da vidiš – više je od inspirativnog slogana za Angel i rastuću zajednicu osoba s invaliditetom u popularnoj kulturi.

– Svaki napor da svet oko sebe predstavite boljim napraviće razliku i učiniće svet boljim. Zaista u to verujem i to se dešava… dešava se i neću odustati dok se ne desi.

 

IZVOR: https://io9.gizmodo.com/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response