Diverzivni modeli u CK13: modni hepening Sonje Simeonović

Posted on by Marijana Čanak

– U vremenu globalizacije, kada modne kuće određuju trendove, ne samo u modi, nego i stilu življenja, treba osmisliti strategiju izdvajanja. Strategija izdvajanja podrazumeva znanje. Sonja je savladala veštinu pravljenja šešira, jednostavnih i unikatnih. Posle Endija Vorhola i pop arta, umetnost postaje stvar mode, koja nije sama po sebi loša, nego je teško, naročito u eri kapitalizma, ostati unikatan u toj modi. U jednom intervjuu Sonja je rekla: – Ne želim da budem prepoznatljiva po štiklama, nego po šeširima. U tome je koren njen borbe protiv mašine, protiv unufikacije života svakodnevice u neoliberalnom kapitalizmu. Modna revija je legitiman način prezentacije umetnosti, a Sonja na licu mesta nalazi ljude koji će učestvovati na reviji,  čime pravi neku vrstu interaktivnog hepeninga koji nikada nije isti, nego neponovljiv – rekao je Siniša Tucić na otvaranju revije šešira Sonje Simeonović u Omladinskom centru CK13. 

Sonju Simeonović svi po šeširu poznajemo. Od prvog šešira, za koji kaže da se nije mnogo razlikovao od kuhinjske krpe, do danas, kada ima šest revija i dve izložbe iza sebe, uspela je da izgradi sopstveni brend. Kada sam je pitala da kaže nešto o sebi što do sada nismo čuli, učinilo se da vešto izbegava odgovor. Zapravo, ostala je dosledna ideji da šeširi najverodostojnije govore o njoj i da pričajući o šeširima demonstrira vernost sebi.

Šta sve prethodi pripremi jedne revije?

SS: Mnogo rada! Prethodne nedelje samo sam vodila društvene reže, sređivala fotografije i objave, trudeći da ne budem dosadna. Bašta CK13 bila je polazna tačka, imam je u vidu od prošle godine, kada sam bila kod drugara na svirci. Iako unapred moram da pregovaram sa mnogim ljudima, ipak dopustim da se sve odvija na licu mesta i da bude spontano. Ne uzbuđujem se oko toga da li će na reviji biti deset ili dvadeset modela. Upravo zbog te doze nepredvidivosti i prepuštanja improvizaciji, svaka revija je neponovljiva. Drugačije je svaki put.

Kako bi opisala dizajn šešira koje predstavljaš večeras?

SS: Stalno radim sa novim materijalima. Neki materijali više ne mogu uvek da se nabave, drugi dosade, treće tek učim. Materijali su prolazni. Na primer, juta u boji nije mi aktuelna neko vreme, a večeras prvi put izlažem nekoliko modela od lana. U lanu sam još neiskusna i, što bolje upoznajem materijal, tako se i dizajn menja.

Diverzivnost modela je još jedna od karekteristika tvojih revija.

SS: Da, večeras su među modelima po prvi put jedna trudnica i jedna korisnica kolica. Mame i ćerke nastupaju kao modeli u parovima, što je izuzetno lepo. Tri nove devojčice su nastupale večeras, mlade i sredovečne žene takođe – bez ikakve razlike. Neke od njih su moje dugogodišnje prijateljice, sa nekima sarađujem u Centru Živeti uspravno, a neke večeras prvi put vidim. Prvu reviju bilo je najteže organizovati i jedino tada sam morala da tražim i ugovaram modele. Većinom su to bile moje prijateljice, među kojima je trebalo naći žene koje vole šešire i umeju to da iznesu. Sada je sve više takvih žena, što me posebno raduje. Tu su žene koje ne poznajem, koje su ovde zbog eventa, ne zbog mene.

Kako usklađuješ svoje umetničke potrebe i osećaj za biznis?

SS: Teško, na granici sa nemogućim. Zato ovo za sada ostaje samo na nivou hobija. Možda bi moji šeširi mogli da budu malo komercijalniji, ali ja to zaista ne želim. Uživam u ovim događajima, uživam u tome što se večeras šeširi nose i volim tu interakciju sa publikom. Vidim da i publici to prija.

Koga bi volela da vidiš sa svojim šeširom?

SS: Josipu Lisac. Ona je moj idol – pričala sam već tu priču. Mama mi je kasnije rekla: – Tvoj pokojni deda se užasavao nje. Kad god se pojavi na televiziji, sablažnjavao se: – Iju, šta je ovo!? Jedinstvena žena, eto šta je. Tada još nisam bila svesna svog invaliditeta. U toj spoznaji sopstvene različitosti i potrebi da budem još različitija, da iskočim iz kalupa, ona mi je bila uzor. Frida Kalo takođe je simbol toga, ali do nje sam došla kao odrasla. Josipa je prvi poziv na jedinstvenost. Cenim Isidoru Bjelicu i šešire koje ona izrađuje. Prija mi što se uzajamno pratimo i podržavamo putem društvenih mreža. Da, volela bih da ona ponese neki od mojih šešira. Imam kupce koje izrazito volim, a to su žene sa harizmom. Jedna rok pevačica iz Beograda mnogo bolje nosi moje šešire nego ja, bilo na svirkama, bilo u po’ bela dana.

Da li ti je dosadno da po porudžbini izrađuješ isti šešir dva puta?

SS: Kako-kad. Ima tu i čisto praktičnih razloga, jer nikada ne znam da li ću moći da nabavim isti materijal, iste trake i ukrase. Sve je promenljivo. Čak i kada prihvatim da ponovo uradim isti šešir, nikada nije sasvim isti.

Margaret Atvud kaže da ima 12 šešira i da za nju svaki predstavlja različitu ličnost. Šta misliš o tome?

SS: Staviti drugi šešir kod mene ne znači naprosto staviti drugi šešir. Kada biram kako ću se obući, polazim od šešira. Šešir je početak mog autfita, ostatak se prilagođava tome. Ako je zima i spremam se za neki povučeni događaj, za faks ili posao, onda biram mali crni šešir i odeću naspram toga. Ako je kišovito, biram sivi šešir za kišu i oblačim se u skladu s tim. Nekada po kiši baš hoću da nosim šareni šešir, pa se tako i obučem. U međuvarijanti, možda improvizujem nešto, pa stavim šarene ukrase na crni šešir. U svakom slučaju, šešir je polazna tačka. Nemam ih 12, moje šešire je nemoguće prebrojati. Neke sam radila za sebe, neke su mi poklanjali drugi, neke sam kupila, neke redizajnirala. Šešir biram intuitivno, zavisno od vremena i raspoloženja, pa potom pravim odevnu kombinaciju.

Da li je sa šeširom lakše preživeti dan loših frizura?

SS: Sigurno da jeste, ali ne praktikujem to. Šešir deluje bolje kada je kosa ispod njega bolja, pa mnogo truda i vremena ulažem u svoju kosu. Ali šešir je od koristi i u danima loše frizure.

Dizajneri kojima se diviš?

SS: Koko Šanel, jer je prva počela sa šeširima i Isidora Bjelica, čiji šeširi mi se zaista dopadaju. Čovek kome se divim i koji zna da napravi ludilo na glavi je Filip Trejsi. U njegove kreacije uložene su godine i godine rada, to se jasno vidi. Srodni smo po temperamentu, ni on nikada ne radi dva ista šešira.

Kako doći do sopstvenog stila?

SS: S tim se rađamo. Sebe sam otkrila kada sam videla devojku koja nosi šešir 24 sata dnevno. Ne postoji loš i dobar stil, važno da je autentičan. Vrednujem sve što je različito i zato se divim svakoj ženi koja je otkrila sopstveni stil, dopadao se on meni ili ne.

Najbolji stilski savet koji si ikada dobila?

SS: Ti baš umeš da se obučeš – to mi je rekao jedan profesor sa Akademije, u vreme kada još nisam radila šešire. Možda ne zvuči kao klasičan savet, ali za mene je to bio savet da istrajem i da nađem svoj put ka ovome. Cilj mi je da jednog dana izlažem u Muzeju savremene umetnosti.

A do tada?

SS: Za septembar planiram reviju šešira na Inkluzivnom festivalu u Zaječaru i možda još jednu u Trebinju. Prijateljica koja izrađuje nakit pozvala me je da zajedno izlažemo u Kulturnom centru Mladost u Futogu.

Utisci publike

– Predivno veče, jer ova revija pokazuje poštovanje žena u svakom aspektu. Modeli su potpuno različite žene: žene s invaliditetom, plus sajz modeli, moderno lepe žene, devojčice, sredovečne žene, a svaka je dobila isti aplauz. Zadovoljstvo mi je što sam večeras ovde i poželela sam da i sama budem model. – Tijana Ružić

– Bivša koleginica pozvala me je na večerašnji događaj i rado sam se odazvala, jer sam već viđala najave za Sonjine revije na društvenim mrežama i bila sam zaintrigirana. Nisam imala pojma da je u pitanju devojka sa invaliditetom i sada sam još više oduševljena i fascinirana njenom idejom da je prepoznaju po šeširu, a ne po invaliditetu. Postigla je to. Sonja toliko zrači pozitivnom energijom i kreativnošću, da je suvišno o tome govoriti. Nikada nisam bila na sličnom događaju. Fantastično je biti model, jer, s obzirom na moju konstituciju, verovala sam da je to za mene nezamislivo. Ne mogu da skinem osmeh s lica! Sigurno ću pisati o tome na svom blogu. – Vesna DuvnjakVeštica bez metle

– Sonja će me ubiti ako ovo ispričam, ali… Kada sam je prvi put videla, bila je sva ružičasta, u ružičastoj haljini i imala je šljokice, bila je sva fensi. Pomislila sam: – Jao! Više se ne oblači tako, a sada ja nosim ružičasto – kao da mi se taj prvi utisak osvetio! Sonja voli ekstravagantno da se oblači, da bude upadljiva po svom stilu, što je zarazno.  Kada vidim nešto drugačije, zapitala bih se: – Smem li to da nosim? Sada sam hrabrija: – Da, želim to da nosim! Takav je Sonjin uticaj. – Ivana Šoštarić

– Sonju sam upoznao pre više od godinu dana i ostavila je jak utisak. Uvek je vedra, druželjubiva i duhovita. Prvi put sam na njenoj reviji večeras i sve je sjajno realizovano. U današnje vreme šeširi su izvan modne koncepcije, a žena sa šeširom odaje neki utisak otmenosti, čega danas nedostaje. – Aron

Fotografije: Milorad Ćepli i Nenad Ignjatov

About the Author

Leave A Response