15 godina Aprilskih dana autizma u Novom Sadu: Kišobran za sve

Posted on by Marijana Čanak

Društvo za podršku osobama s autizmom grada Novog Sada (DPOSA) i Škola za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrović sa domom učenika već 15 godina za redom organizuju uličnu akciju Kišobran za sve povodom Svetskog dana osoba s autizmom koji se obeležava 2. aprila. Ceo plavi mesec, april, posvećen je podizanju svesti o autizmu, a cilj aprilskih akcija je da podrže osobe s autizmom u izlasku iz zone nevidljivosti i uzmu ravnopravno učešće u lokalnoj zajednici.

Akcija Kišobran za sve održana je juče na Trgu slobode, od 11 do 13 časova, program je vodila Mara Bošnjak, predsednica Upravnog odbora DPOSA. Prisutnima su se obratili Tihomir Nikolić, člаn Grаdskоg vеćа zа sоciјаlnu zаštitu i brigu о pоrоdici i dеci, direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrović, Violeta Strahinjević, i koordinatorka Dnevnog boravka za osobe s autizmom Škole Milan Petrović, Danijela Tamaš. Program je realizovan uz volontersku podršku studenata Specijalne edukacije i rehabilitacije i partnerskih organizacija među kojima su Centar za podsticajnu negu, Kreativni pogon i Ana Vrbaški sa radionicom Telo kao instrument. Uvodnu muzičku numeru na saksofonu je izveo Robert Gabdrakipov, učenika Muzičke škole Isidor Bajić, a usledile su plesne tačke korisnika dnevnih boravaka, kojima su mogli da se pridruže svi posetioci događaja.

Mara Bošnjak: Važnost kontinuiteta

U nekoliko navrata se pokolebam, pomislim da odustanem od Udruženja zbog raznih peripetija i problema,  a onda se setim dece i istrajavam. Neretko se dešava da uložim ogroman napor u organizaciju nekog događaja, a da roditelji ne dođu sa decom. Verujem da su umorni i mogu to da razumem, jer sam i sama prošla kroz razne faze. Kod roditelja mlađe dece obično postoji negiranje, nadanje da to ipak nije autizam ili da se iz autizma može izaći. Jedna od kritičnijih tačaka je kada dete završi osmi razred, jer se neminovno postavlja pitanje: šta dalje? Ako dete završi srednju školu, pitanje je da li će moći da se zaposli. Kako DPOSA okuplja članove od dece najranijeg uzrasta do odraslih osoba s autizmom, ne mogu da ne primetim promene koje prate njihove razvojne faze. Negde oko osamnaeste godine kao da pucaju: neko dobije epilepsiju, neko upada u depresiju, a zdravstveni radnici i stručnjaci nisu spremni na te izazove. Kao stručnjak nisam kompetentna da govorim o tome, ali kao roditelj i neko ko radi sa decom u Udruženju, moram da ukažem na te probleme. Sve radionice koje sprovodimo jesu vrsta terapije, a ujedno podrška i priprema za samostalan život i odvajanje od porodice. Ako dete do svoje osamnaeste nije nigde uključivano, ne možemo očekivati da se naprasno premestiti u stanovanje uz podršku. Potrebno je mnogo energije, volje i vremena  bez odmora. Jedino kontinuitet može dati kvalitetne i održive rezultate.  Ove godine smanjili smo broj aktivnosti tokom Aprilskih dana autizma. Usredsredili smo se na veliku izložbu likovnih radova koja je zakazana za 10. april, u prostoru Narodne banke Srbije u Beogradu, gde ćemo predstaviti šestogodišnji rad likovne radionice. Izložba će biti donatorskog karaktera, a sredstva su namenjena nastavku rada likovne radionice i podizanju kapaciteta Udruženja. Donacije se upućuju po osnovu donatorskog ugovora, a za donacije od 20 i više hiljada dinara, donator dobija na poklon platno po izboru. Smatram to našim skromnim doprinosom Novom Sadu, kao Omladinskoj prestonici Evrope 2019. godinu i kao Evropskoj prestonici kulture 2021.  Na Dan planete Zemlje, 22. aprila, ponovo organizujemo sportsko-rekreativne aktivnosti. Ujedno mogu da pozovem sve zainteresovane da dođu ponedeljkom i petkom u prostorije DPOSA, u periodu od  18:30 do 21 čas, kada organizujemo likovne radionice, kao i subotom od 17 sati, kada se održavaju radionice plesa i sviranja na instrumentima. Utorkom i četvrtkom u Omladinskom klubu na SPENS-u takođe se održavaju muzičke radionice. Intenzitet i domet naše aprilske manifestacije varira, važno je održati kontinuitet.

Danijela Tamaš: Izgradnja inkluzivne zajednice

Škola Milan Petrović od 1999. godine realizuje programe podrške za osobe s autizmom, koji su se razvijali, menjali i usavršavali u skladu sa potrebama korisnika. Organizujemo različite oblike podrške,  od programa za decu najranijeg uzrasta (obrazovni programi), do programa za odrasle (dnevni boravci, radno angažovanje, stanovanje uz podršku). Aprilski dani autizma  proistekli su iz ideje da osobe s autizmom postanu vidljive, da se promovišu programi podrške za osobe s autizmom, kao i njihova postignuća. Kada smo počinjali, ovakve akcije su bile važne, jer roditelji dece s autizmom nisu znali kome da se obrate. Zahvaljujući javnim akcijama i medijskoj promociji, to se promenilo. Danas je naše delovanje usmereno ka građanstvu i izgradnji inkluzivne zajednice u kojoj osobe s autizmom mogu aktivno i ravnopravno da učestvuju.  Smatram da je današnja manifestacija uspela, jer su nam se pridružili predstavnici gradskih vlasti, dobili smo medijsku podršku, a slučajni prolaznici su zastali i uključili se u aktivnosti. Tokom aprila meseca Škola Milan Petrović realizovaće još dve aktivnosti, usmerene ka stručnoj javnosti. Za 13. april zakazana je međunarodna razmena iskustava sa  kolegama iz Makedonije i Slovenije, sa ciljem da razmotrimo neke korake za dalju saradnju i unapređenje postojećih programa. U dvorištu Dnevnog boravka za osobe a autizmom tradicionalno organizujemo Kreativno rekreativni dan, sa idejom da veselom i dinamičnom atmosferom 26. aprila zatvorimo manifestaciju.

 

Ana Vrbaški: Telo kao instrument

Bavim se telesnim perkusijama, u partnerstvu sa Markom Dinjaškim vodim radionice pod nazivom Telo kao instrument i zajedno nastupamo kao Alice in WonderBand. Radionica Telo kao instrument koristi vokalnu tehniku i tehniku telesnih perkusija,  zasnovanu na upotrebi sopstvenog tela kao ritmičkog i melodijskog instrumenta. Tehnika je zahvalna jer može da se upotrebi bilo gde i bilo kada, nisu nam potrebni nikakvi drugi instrumenti osim nas samih. U izvesnom smislu ima i terapijsko dejstvo, jer pravljenje muzike pokreće energiju u telu, a ujedno radimo na koncentraciji i koordinaciji pokreta, kroz istovremeno pevanje, govor i pokret (lupkanje po određenim delovima tela). Korišćenje svih osa – gornje, donje, zadnje i prednje strane tela – angažuje sposobnost mozga da istovremeno radi više stvari. Ovo je nalik muzičkoj terapiji,  s tim što je akcenat na telu i na ritmu. Osobe s autizmom često imaju repetitivne pokrete, a kada se tome pridruže kontrolisani ritmični pokreti, pospešuje se kontrola nad telom i umom. Radionica je sama po sebi neki vid socijalne inkluzije, pri čemu se svi dobro zabavljamo i družimo. Igra i muzika doprinose razvoju drugih veština na planu komunikacije i socijalizacije. Danas sam ovde u saradnji sa Centrom za podsticajnu negu i po pozivu Škole Milan Petrović, sa kojom već dugo sarađujemo. U saradnji sa Centrom za socijalni rad i Kulturnim centrom Novog Sada realizovali smo radionice u Dnevnom boravku Centra za socijalni rad, u kojima su učestvovali korisnici i učenici Škole Milan Petrović. Iz tih zajedničkih radionica proizašle su dve pozorišne predstave u kojima implementirana tehnika telesnih perkusija.  Na teritoriji Crne Gore do sada smo organizovali niz inkluzivnih radionica za decu i odrasle sa i bez invaliditeta i uvek je zanimljivo prilagoditi program tako da svi mogu da učestvuju. Današnja radionica realizovana je sa ciljem da udruži osobe s autizmom, osobe s invaliditetom uopšte i opštu populaciju, da zajedno pravimo muziku i zabavimo se, a da to bude što transparentnije. Na početku je to svima novo i pomalo zbunjujuće, ali smo uživali. Spojili smo se, napravili smo krug i simbolično prizvali plavu kišu koja je obojila ceo grad, podsećajući da su svi dani – dani za sve. Planiramo da nastavimo da radimo sa osobama s invaliditetom, gde god bude prilike.

Nastja Prodanić: Potreba da se pripada zajednici nije posebna potreba

Studentkinja sam III godine Specijalne edukacije i rehabilitacije i volonterka u šest organizacija za podršku deci i osobama s invaliditetom. Ovu akciju podržali smo kao voditelji kreativne inkluzivne radionice na kojoj deca izrađuju različite naočare i maske simbolično obojene plavom bojom. To je prilika da deca tipične populacije rade zajedno sa decom s autizmom, kako bi od ranog uzrasta naučili da prihvataju različitosti, bez predrasuda u komunikaciji i interakciji, uz otvoreno druženje i igru, stvaralaštvo, pevanje, ples. Ovo je akcija kojom podsećamo na činjenicu da smo svi isti i da imamo ista prava. Potreba da se pripada zajednici nije posebna potreba. Drago mi je da se mnoštvo prolaznika pridružilo današnjoj akciji, uključujući i slučajnu posetu turista iz Kine.

About the Author

Leave A Response